Hematpoetski sistem sačinjen je od struktura odgovornih za hematopoezu, ili produkciju ćelijskih elemenata krvi: crvene krvne ćelije, bele krvne ćelije i trombociti. Tokom embrionalnog razvoja, ove funkcije se vrše predominantno u slezini, jetri i kostnoj srži, dok se nakon rođenja produkcija ovih elemenata odvija u kostnoj srži i limfnim nodusima.
Ćelijski elementi obezbeđuju kiseonik (crevne krvne ćelije), iniciraju koagulaciju (trombociti) i štite protiv infekcije mikrobima i antigenima (bele krvne ćelije).
Šta predstavlja hematopoetski sistem ?
Hematopoetski organi zajedno grade sistem putem koga telo produkuje crvene krvne ćelije, bele krvne ćelije i trombocite te su to takozvani elementi krvi. Crevnim krvnim ćelijama promenu oblika bez prekida membrane pri prolazu kroz krvne sudove ili kapilare. Broj crvenih krvnih ćelija varira od osobe do osobe shodno starosti, polu i zdravstvenom statusu.
Bele kvne ćelije (leukociti) prisutni su u različitim oblicima i svaki tip leukocita od vitalnog značaja je za imuni sistem. Ove ćelije omogućavaju organizmu borbu protiv infekcija i zapaljenskih procesa, a produkuju i antibiotike.
Trombociti predstavljaju treću kategoriju kvnih ćelija i najmanje su ćelije krvnog sistema. Nastaju iz kostne srži odnosno ćelija koje se nazivaju megakariociti. Trombociti su odgovorni za započinjanje reparatonih pocesa manjih, oštečenih kvnih sudova i produkciju supstanci od bitnog značaja za proces koagulacije.
Osnovni proizvođač ovih elemenata jeste kostna srž, pogotovo delovi lokalizovani unutar kičmenih pršljenova, sternuma, rebara i lopatica. Od belih krvnih ćelija, produkuju se limfociti pogotovo na nivou limfnih žlezda, manjim sferičnim strukturama lokalizovanim u različitim delovima tela.
Određeni naučnici veruju da hematopoetski sistem uključuje i druge elemente kao što je retikuloendotelijalni sistem koji se distribuira u organizmu.
Koje funkcije poseduje hematopoetski sistem?
Hematopoetski sistem omogućava organizmu kontinuiranu obnovu crvenih krvnih ćelija, trombocita kao i belih krvnih ćelija (granulocita, monocita i limfocita) u krvi. Na ovaj način organizam može uvek imati prisutne elemente u krvi koje su potrebne, čak iako imaju ograničen životni vek.
Crvene krvne ćelije omogućavaju transport kiseonika ka tkivima i ugljen dioksida ka plućima, poseduje životni vek od oko 120 dana, nakon čega se moraju zameniti. Drugi elementi, kao što su neutrofili, žive znatno kraće i nakon šest sati moraju se zameniti novim elementima. Celokupna populacija trombocita obnavlja se na svkih 9.9 dana.
Pluripotentne matične stem ćelije nastaju u kostnoj srži od kojih nastaju prekursori za azličite tipove krvnih ćelija. Pluripotentne matične stem ćelije mogu u stvari nastati od progenitonih ćelija limfoidne i mijelodne loze, od kojih nastaju crvene kvne ćelije, megakaiociti koje će formirati trombocite, mast ćelije i mijeloblaste te nastaju ganulociti (bazofili, neutrofili i eozinofili) i monociti.
Različiti faktori rasta i hormone regulišu diferencijaciju ćelija.
