Šta je endokrini sistem?
Endokrini sistem sastoji se od svih endokrinih žlezda u ljudskom telu. Iako se ove žlezda nalaze na različitim mestima u ljudskom telu i često nemaju nikakve fizičke sličnost jedna sa drugom, one čine jedinstveni sistem. Ovaj jedinstveni, homogeni endokrini sistem sačinjen je od delova koji su međusobno zavisni. U endokrinom sistemu hipofiza i hipotalamus, koji su povezani preko pituitarne peteljke, održavaju ravnotežu i omogućavaju normalno funkcionisanje čitavog sistema.
Endokrine žlezde proizvode hemijske supstance koje se nazivaju hormonima. To su organska jedinjenja različite hemijske prirode čije delovanje dovodi do karakterističnih promena u organizmu. Hormoni se krvlju prenose do mesta njihovog delovanja, odnosno posebnih tkiva specifičnih za svaki hormon. Glavna funkcija hormona je održavanje homeostaze organizma, kao i uspostavljanje ravnoteže unutar telesnih funkcija bez obzira na to kakve su spoljašnje okolnosti. Hormoni su takođe zaduženi i za održavanje hormalnih fiziohemijskih karakteristika njihovog unutrašnjeg sistema.
Endokrini sistem sastoji se od hipofize, pankreasa, štitne žlezde, paraštitaste žlezde, nadbubrežne žlezde, grudne žlezde i polnih žlezda.
Hipofiza
Hipofiza je žlezda endokrinog sistema koja se nalazi unutar lobanje, tačnije u donjem delu mozga koji se naziva “sella turica”. Iako je hipofiza veoma mala i teška tek nešto više od pola grama, ona je najvažnija žlezda endokrinog sistema. Hormoni koji se proizvode i luče iz hipofize podstiču aktivnost drugih endokrinih žlezda (kao na primer štitne i nadbubrežne žlezde). Normalno funkcionisanje žlezda u endokrinom sistemu neophodno je za održavanje celokupnog zdravlja čoveka.
Pankreas
Pankreas je žlezda endokrinog sistema duguljastog, kupastog oblika. Ova žlezda je takođe i sastavni deo sistema organa za varenje. U pankreasu se odvijaja i endokrino i egzokrino lučenje. Prilikom endokrinog lučenja proizvode se hormoni koji se ispuštaju direktno u krvotok, dok se prilikom egzokrinog lučenja proizvode supstance koje se ispuštaju u telesne šupljine ili se izbacuju iz tela. Ova žlezda nalazi se u horiznotalnom položaju u gornjem delu abdomena i iza želuca, u nivou prva dva lumbarna pršljena.
Egzokrine lučevine koje potiču iz pankreasa nastaju iz malih struktura unutar ove žlezde koje se nazivaju glandularne acini. Lučevine koje potiču iz ovog dela pankreasa neophodne su za normalno varenje hrane, a izbacuju se u creva kroz Virsungovog izvodnog kanala. Krajnji proizvod egzokrinih lučevina je pankreasni sok, tečnost koja se sastoji od niza enzima poput lipaze i amilaze koji su neophodni za održavanje normalnog procesa varenja.
Endokrine lučevine nastaju u endokrinim ćelijama koje su grupisane u takoznavana Langerhansova ostrvca. Ova ostrvca su razbacana po egzokrinom pankreasu i smeštena su između njegovih meškova, a najviše ih ima u repu pankreasa. Ova ostrvca se satoje iz tri tipa ćelija: alfa, beta i delta. Beta ćelije izlučuju hormon insulin, dok alfa izlučuju glukagon. Insulin i glukagon su sa antagonističkim dejstvom: dok insulin smanjuje koncentraciju glukoze u krvi, glukagon je povećava. Delta ćelije luče hormon somatostatin koji ihibira sekreciju ostalih hormona.
Grudna žlezda
Timus ili grudna žlezda je organ smešten u prednjem, gornjem delu grudnog koša odnosno medijastinuma. Timus je centralni organ limfatičnog sistema. Kod novorođenčeta i dece je dobro razvijen, dok posle puberteta dolazi do njegove involucije i pretvaranja u masno telo. Timus igra važnu ulogu u sazrevanju T limfocita i razvoju imunološke tolerancije. T limfociti su odbrambene ćelije koje mogu da prepoznaju i eleminišu razne strane faktore. U timusu se putem apoptoze uklanjaju oni T limfociti koji su autoreaktivni (antigene sopstvenog tela prepoznaju kao strane), kao i oni koji ne reaguju u dovoljnoj meri ni na jedan antigen.
Štitna žlezda
Štitna (štitasta) ili tireoidna žlezda je deo endorkinog sistema u kome se odvija endokrino lučenje. Nalazi se u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde. Štitna žlezda nalazi se u uvratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja.
Paraštitna žlezda
Paraštitne žlezde su skup od četiri ili tri epitelne, endokrine žlezde koje se nalaze uz zadnju stranu štitne žlezde. Utiču na povećanje jona kalcijuma u krvi i regulišu kalcijum u kostima, te su bitne za motorne sposobnosti. Regulišu kalcijum i fosfor u organizmu, luče parat hormon, učestvuju tako u razvoju kostiju i zuba i stvaranju vitamina D. Kod smanjenog lučenja hormona ove žlezde dolazi do pojave rahitisa odnosno poremećaja u razvoju kostiju.
Nadbubdrežne žlezde
Nadbubrežne žlezde se nalaze na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji. Srž nadbubrežne žlezde luči adrenalin i noradrenalin. Njihovo dejstvo je slično dejstvu simpatičkog nervnog sistema – ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak itd.
