Šta su duge kosti?
Kosti su vrsta specijalizovanog vezivnog tkiva koji se sastoji od mešavine gustih organskih materijala i neorganskih mineralnih sastojaka. Karakterišu ih izražena tvrdoća i otpornost na mehanička oštećenja. Kosti su segmenti koji mogu biti različitog oblika, veličine i gustine, i zajedno sačinjavaju skeletalni sistem.
U zavisnosti od oblika u kome se nalaze, kosti mogu biti duge, pljosnate, kratke i nepravilne. Duge kosti su femur, tibia, fibula, radius, ulna i humerus, i karakteriše ih dužina. Pljosnate kosti nalaze u lobanji, strenumu i lopaticama ramena, a duže su i šire nego što su debele. Kratke kosti poput karpusa i tarsusa jednakom brzinom rastu i u dužinu i u širinu. Nepravilne kosti kao na primer kičmeni pršljenovi razlikuju se od ostalih vrsta kostiju po tome što nemaju ni jedan dominantni morfološki element. U najvećem broju slučajeva, kod zdravih ljudi kosti prestaju sa rastom u kasnoj adolescenciji ili ranim dvadesetim godinama.
Duge kosti su veoma čvrste i guste kosti koje daju potporu telu i obezbeđuju njegovu pokretljivost. Temur, tibia i fibula su vrste dugih kostiju koje se nalaze u donjim ekstremitetima, dok su humerus, ulna i radius kosti koje se nalaze u gornjim ekstremitetima. Površina dugih kostiju prekrivena je periosteumom. Periosteum je vrsta membrane koja vezuje dva različita procesa koji se dešavaju na površini i u samoj strukturi kosti. Ona povezuje procese koji omogućavaju rast kostiju sa procesima koji formiraju novo koštano tkivo na mestima preloma. Kortikalna kost ili kompakta je sloj gustog koštanog tkiva koji se nalazi ispod periosteuma. Ispod sloja kortikalne kosti nalazi sunđerasto koštano tkivo odnosno trabekular. U trabekularu nalazi se koštana srž koja je odgovorna za najveći deo proizvodnje krvnih ćelija.
Duge kosti sastoje se iz dva dela, osovine i krajeva. Osovina, odnosno centralni deo kosti, naziva se dijafizis, dok se krajevi kosti nazivaju epifizis. U predelu zglobova epifizis se celom svojoj površinom prekriven artikularnom hrskavicom koja učestvuje u formiranju zglobova. Duge kosti najuže su u centralnom delu, a širina im se povećava što se više odaljava od dijafizisa i približava epifizisu. Predeo duge kosti koji se nalazi između jednog kraja, odnosno epifizisa, i njenog centralnog dela naziva se metafizis. Kod dece i adoslescenata predeo između metafizisa i epifizisa uglavnom je sačinjen od hrskavice. Hrskavični predeo između metafizisa i epifizisa predstavlja deo kostiju koji će se najviše promeniti rastom. Kod odraslih osoba metafizis i predeo između metafizisa i epifizisa potpuno je okoštao.
Postoje dve različite vrste urođenih bolesti koje mogu uticati na rast i razvoj dugih kostiju, a to su fetalni rahitis anularis i fetalni mikromelični rahitis. Fetalni rahitis anularis je vrsta rahitisa koji nastaje pre rođenja deteta, a javlja se kada se krajevi dugih kostiju (epifizis) uvećaju. Fetalni mikromelični rahitis takođe je vrsta rahitisa koji se javlja pre rođenja deteta, a nastaje kada dođe do usporavanja rasta kostiju.
Kalcijum je jedan od najvažnijih minerala u ljudskom telu. Kalcijum koji se unosi kroz hranu taloži se u kostima u obliku mineralnih naslaga. Naslage kalcijuma podstiču obnavljanje kostiju i čine kosti jačim i otpornijim.
Koju funkciju vrše duge kosti?
Duge kosti vrše nekoliko različitih funkcija unutar tela:
- Interakcijom sa mišićima i tetivama duge kosti omogućavaju normalno kretanje udova i daju im fleksibilnost
- Pružaju snagu, podršku i pokretljivost gornjim i donjim ekstremitetima
- Funkcionišu kao poluge, čime daju maksimalnu iskorišćenost mišićnih mehanizama koji omogućavaju podizanje teških predmeta i brze pokrete
- Funkcionišu kao mesto gde se skladište rezerve minerala poput kalcijuma, fosfora, natrijuma i magnezijuma
- Funkcionišu kao rezervoar za koštanu srž koja proizvodi sve vrste krvnih zrnaca
