Centralni nervni sistem sastavljen je od mozgai kičmene moždine. Mozak je sadržan u lobanji, i nalazi se u direktnom kontinuitetu sa kičmenom moždinom, te zajedno sakupljaju i integrišu informacije iz drugih organskih sistema i spoljašnje sredine, planirajući adekvatan odgovor i prenos signala ka ostalim delovima organizma.
Šta predstavlja centralni nervni sistem ?
Centralni nervni sistem sastavljen je od dva glavna dela – mozga i kičmene moždine.
Mozak
Mozak je struktura koja je sadržana u kranijumu. Građen je od spoljašnjeg dela koji sadrži tela neurona (cerebralni korteks ili sivu supstancu) kao i unutrašnjeg dela u kome su nervna vlakna lokalizovana i grade nastavke koji prenose signale u ostale regije tela.
Izvan omotača ovih nerava prisutan je mijelin, čiji beličasti izgled uslovljava funkciju najdubljih struktura mozga koje se označavaju kao bela supstanca.
Zajedno nucleus kaudatus i putamen grade strijatum.
Unutar mozga nalazi se nekoliko struktura, uključujući i talamus, epitalamus, hipotalamus, pituitarnu žlezdu i ganglije baza, kao i amigdala, nucleus kaudatus i lentikularno jezgro (koje zauzvrat čine putamen i globus pallidus).
Na bazi mozga nalazi se mozak i cerebellum kao i moždano stablo. To je njegov distalni deo koji se direktno nastavlja na kičmenu moždinu.
Kičmena moždina
Kičmena moždina predstavlja dugačku, cilindričnu strukturu koja se pruža od vertebralne kolumne te se smatra pravim produžetkom mozga. Njihova struktura podrazumeva u centralnom delu kičmenu moždinu (sivu supstancu) koju grade tela neurona, dok se spoljašnji do formira od bele supstance. U oba slučaja, osnovna funkcionalna jedinica je neuron, odnosno ćelija koja sadrži nastavke koji su obavijeni mijelinskim omotačem.
I od mozga i od kičmene moždine pružaju se nervni koji prenose informacije ka ostalim strukturama organizma.
Oba tela okružena su protektivnim membranama koje se nazivaju moždanice.
Najpovršnija ovojnica naziva se dura mater i predstavlja osnovni zaštitni omotač.
Arahnoidea i pia mater definišu unutrašnje partije membrane, krpz koje protiče cerebrospinalna tečnost koja sama po sebi ima zaštitnu ulogu prevashodn od trauma.
Koja je funkcija centralnog nervnog sistema ?
Centralni nervni sistem predstavljaju mesto u kome se informacije dospele iz perifernog nervnog sistema obrađuju i odakle će se dalje distribuirati kroz periferni nervni sistem.
Prevashodno, mozak obrađuje i interpretira informacije prispele od kičmene moždine, a koje poseduju ključnu ulogu u brojnim funkcijama organizma, uključujući pokret, osećaj, misaoni proces i sećanje te kontrolišu i svesne pokrete tela.
Određeni refleksni pokreti vrše se preko kičmene moždine bez aktiviranja moždanih struktura.
Siva materija koja sačinjava cerebralni korteks može kontrolisati volonterska kretanja kao i jezik, čula, um i memoriju. U zavisnosti od vršene funkcije određene kortikalne regije dobila su sledeća imena: motorni korteks, somatosenzorski korteks, vizuelni korteks i slušni korteks.
Ipak, poznato je da svaka od struktura unutar mozga poseduej specifične funkcije. Talamus, na primer, integriše i prenosi senzorne informacije i učestvuje u kontroli kretanja i memorije. Hipotalamus kontroliše autonomne funkcije kao što su temperatura tela, glad, žed i učestvuje u procesiranju memorije i emocija. Može takođe lučiti hormone koji kontrolišu proizvodnju drugih hipofiznih hormona. Dalje, hipofiza kontroliše mnoge funkcije endokrinih žlezda, uključujući metabolizam, ravnotežu tečnosti i minerala, reakciju na stres i seksualnost. Epitalamus je zadužen za osećaj mirisa, dok amigdala zadužena za pojavu agresivnog ponašanja.
Konačno, cerebelum reguliše kretanje i ravnotežu i ima ulogu u određenim tipovima sećanja i sposobnosti uticaja na percepciju muzike i matematike, dok je moždani stub mesto kroz koje sve informacije prolaze iz mozga i usmeravaju ih. Odatle potiče većina nerava koji kontrolišu strukture lobanje i ti neuroni su odgovorni za kontrolu osnovnih funkcija kao što su otkucaji srca i disanje.
Kičmena moždina predstavlja tip puta duž koga teče informacija ka moždanim centrima, kao i od istih ka ostalim regijama organizma i obrnuto. Ovo je primer za klasično testiranje mišićno-koštanog refleksa.
