Vakcinacija protiv ovčijih boginja
Šta predstavlja vakcina protiv ovčijih boginja?
Ovčije boginje predstavljaju izuzetno kontaagioznu infektivnu bolest izazvanu aktivacijom Varičela Zoster virusa. Najčešće su zaražena deca u dobi od 5 do 10 godina. Infekcija se širi kapljičnim putem iz zaražene salive (pljuvačke) tokom kašljanja, kijanja , govora sa tendencijom povlačenja nakon 7 do 10 dana. Ovčije boginje su karakterisane sitnim promenama na koži celog tela sa izraženim pruritusom (svrabom) sa tendencijom stvaranja plikova i krastica, nakon čega samostalno otpadaju. Dodatna simpotmatologija može podrazumevati prisustvo groznice, glavobolje i malaksalosti.
Individue kod kojih je primena vaccine protiv ovčijih boginja kontraindikovana su:
Individue koje u anamnezi imaju podatak o izraženoj alerijskoj reakciji na prethodno datu vakcinu protiv ovčijih boginja.
Individue kod kojih je prisutna alergija na želatin ili neomicin
Individue sa oslabljenim imunim sistemom (HIV/AID, karcinom ili lečenje istog)
Individue bolesne u trenutku redovnog programa vakcinacije
Trudnice
Vakcina protiv ovčijih boginja pruža zaštitu od ovčijih boginja. Iako i nakon vakcinacije postoji mogućnost ponovnog oboljevanja, sam tok bolesti je blažeg toka, oporavak je brži i kompletniji, za razliku od osoba sa primarnom infekcijom. Kada organizam stupi u kontakt sa virusom, ostaje u latentnoj fazi u kranijalnim (moždanim) senzornim ganglijama i kičmenoj moždini tokom celog života individue.
Kod oko 10-20 % slučajeva dolazi do njegove reaktivacije i nastanka Herpes Zoster-a, poznatog kao i požar Svetog Antonija. Herpes Zoster predstavlja virusno oboljenje koje se karakteriše bolnim osipnim promenama na koži sa pojavom plikova na ogrničenoj regiji kože.
Šta čini sadržaj vaccine protiv ovčijih boginja?
Vakcina protiv ovčijih boginja sačinjena je od živih, nepatogenih virusa koji poseduju sposobnost stimulacije imunog mehanizma odbrane bez mogućnost prenošenja bolesti na domaćina. Postoji takođe i kombinovana vakcina koja sadrži obe komponente MPR-a (male boginje, zauške, rubella) i MPRV-a (vakcina protiv ovčijih boginja) koja može biti ordinirana kod dece starosti od 12 godina, umesto zaebnih vakcina.
Kada je najoptimalnija administracija vakcine protiv ovčijih boginja?
Vakcinu protiv ovčijih boginja trebalo bi administrirati kod novorođenčadi. Injekcija se administrira subkutano I kod dece koja prethodno nisu bila zaraževa ovčijim boginjama. Preporučena je adminisracija dve doze vakcine protiv ovčijih boginja: prva doza daje se novorođenčadi u urastu od 12 do 15 meseci, dok se druga doza daje deci u period od četvrte do šeste godine. Adolescentima od 13 godina, pa i starijim (onim akoji nisu bili izloženi virusu ovčijih boginja niti su primili ijednu dozu vakcine) trebalo bi administrirati dve doze pri čemu je druga doza indikovana najmanje 28 dana nakon davanja prve doze.
Koji su neželjeni efekti vakcine protiv ovčijih boginja?
Nepsredno po aplikaciji vakcine moguća je pojava bolova manjeg intenziteta na mestu injekcije. Takođe, moguća je i pojava sledećih simptoma:
Crvenilo
Osetljivost u predelu administriranja injekcije
Otok u predelu administriranja injekcije
Bol
Kao i kod svih vakcina, prisutna je mogućnost nastanka ozbiljnijih komplikacija, kao što je na primer životno ugrožavajuća alergijska reakcija. U manjem procentu slučajeva mogu nastati koprivnjača (urtikarija), otok facijalne regije i grla, teškoće sa disanjem, ubrzani srčani rad, vrtoglavica i malaksalost. Sve prethodno navedeni simptomi mogu sa javiti par minuta ili sati neposredno nakon aplikacije, u zavisnosti od statusa imunog sistema individue.
