Skener celog tela
Šta je skener celog tela?
Skener, ili takozvana kompjuterizovana tomografija, je dijagnostikovani test kojim se dobajaju unapređene slike rendgena. Moderna oprema omogućava rekonstrukciju slika ne samo na osovinskom snimanju nego I na svakom drugom. Štaviše, rendgen omogućava poprečno snimanje tela što je skeneru omogućilo da veoma važan za dijagnostikovanje bolesti, abnormalnosti kako je bi odredila I vodila pravilna terapija.
Sam pregled traje oko 10 minuta u proseku, sa manjim varijacijama u zavisnosti od toga koji se deo tela posmatra, kao i stanja koje se prati.
Koja je svrha skenera?
Skener može da dijagnostikuje hronične, upalne i kancerogene procese na bilo kom delu tela. Ipak postoji mogućnost da običnan skener ne bude baš tačan i precizan. Štaviše, svaka sumnjiva i neprecizna dijagnoza zahteva dalje neinvazivne testove. U nekim slučajevima može da dođe do invazivnih zahvata kao što su hiruške intervencije koje prouzrokuju krvarenje, infekcije ili ožiljke ili se pak moraju raditi dalja ispitivanja zračenjem što može da dovede do alergijske reakcije. Generalno, u svakom slučaju, skener ne može da donese dobit pacijentima koji nemaju nikakve simptome bolesti kako bi se bolest dijagostikovala i lečila u ranoj fazi.
Standardi za pripremu
Ako je pacijentu rečeno da će ići na skener bez ubrizgavanja kontrastnog sredstva, nema potrebe za bilo kakvom pripremom. Ako je s druge strane potrebno ubrizgati konstrastno sredstvo, moraju se uraditi testovi krvi 6 sati pre snimanja kako bi se videla funkcija jetre i bubrega.
Kakav pacijent može da ide na ovo snimanje?
Skener vas izlaže veoma velikom zračenju, stoga, doza treba da bude minimalna za decu a ne preporučuje se trudnicama.
Da li je skener bolan ili opasan?
Pregled je potpuno bezbolan. Ako je potrebno pacijentu ubrizgati kontrastno sredstvo venski, u tom slučaju može da oseti toplotu.
Kako se skener radi?
Oprema koja se koristi za skener liči na veliku veš mašinu sa pokretnim postoljem na sredini. Tokom skenera, pacijentmora da legne na taj pokretni deo, stavi glavu na mesto koje je za to predviđeno. U zavisnosti od toga koji se deo pregleda, ruke se drže iznad glave. Kako bi slike bile što boljeg kvaliteta, pacijent ne bi trebalo da mrda tokom pregleda. Unutar instrumenta, pacijent je konstantno izložen zračenju. Krevet se kreće horizontalno kako bi se omogućio pegled svih delova tela.