Operacija mozga

Operacija mozga je hiruška metoda koja rešava probleme na samom mozgu ali i na okolnim mestima. Ovi problemi mogu da uključuju tumeore na mozgu, krvarenje na mozgu, začepljenje krvnih sudova u mozgu, slabljenje krvnih sudova u mozgu, fraktura lobanje, epilepsija, i druge vrste bolesti. Kada je tumor na mozgu u pitanju, obično se lekari opredeljuju za hiruško odstranjivanje ako ne posotji veliki rizik od oštećenja u neurološkom smislu. Postoji nekoliko vrsta operacije mozga, i razlikuju se po tome koje se mesto tačno operiše i od stanja u kome se pacijent nalazi.

Mapa mozga: navigacija mozga i praćenje celebralnih funkcija donosi informacije o tome kako su funkcije u mozgu organizovane i potrebne su dalje slike kako bi se mape pravilno postavile i u određeni vreme. Ova tehnika omogućava hirurgu da posao uradi sa velikom preciznošću i da locira tačne dimenzije i lokaciju tumora.

Napredna mikrohirurgija: 3D presek endoskopije omogučava precuzno otklanjanje tumora. Kancerogeno tkivo se na veoma precizan način pomera i na taj način se sprečava preterano zagrevanje određenog područja. Laser omogućava hirurgu da na najmanje invazivan način uradi precizan posao.

Najnovija tehnologija za aneurizmu: kombinacija poprečnog preseka angiografskog sistema i tehnologija mikrodoplera obezbeđuju stalnu kontrolu i mogućnost da se tretira veoma kompleksna aneurizma.

Pre operacije će doktor verovatno tražiti laboratorijske testove i rendgen snimak da bi potpuno bio upoznat sa dijagnozom bolesti. Konsultacije sa doktorom podrazumevaju alrgije koje možda pacijent ima, hrana koju uzima, piće, kao i lekovi. Druga uputstva koja bi trebalo dobiti pre operacije su:

  • Prestanak pušenja
  • Izbegavanje hrane i pića noć pre operacije
  • Obezbeđivanje prevoza u i iz bolnice
  • Obezbeđivanje kućne nege posle operacije

 

Tokom operacije, kosa i deo lobanje je odstranjen kako bi se izbegle moguće infekcije. Koristi se totalna anestezija. Pravi se mali rez u lobanji i ubacuje se endoskop. Endoskop je mala kamera koja vodi hirurga do tačnog mesta problema i omogućava ubacivanje hiruških instrumenata. Nakon operacije, koštani zalistak se zamenjuje malim metalnim pločicama. Vreme trajanja operacije zavisi od problema koji se rešava, tačnog mesta problema i stanja pacijenta.

Kao i kod svake operacije, i ovde postoje rizici:

  • Iznenadni napadi
  • Zgrušavanje krvi
  • Krvarenje u mozgu
  • Infekcije mozga
  • Oticanje mozga
  • Moždani udar
  • Koma

 

Posle operacije mozga, potrebne su kontrole od strane specijalista kako bi se utvrdilo da sve teče po planu i da nema nikakvih komplikacija. Oticanje obično može da se desi posle operacije. Pacijentu se daju lekovi kako bi se ublažio bol. U bolnici se ostaje 3-7 dana posle operacije i prepisuje se fizikalna terapija ubrzo posle operacije. Uspešnost operacije zavisi od stanja i godina pacijenata kao i od mesta na kome je problem nastao.