MR cervikalnih pršljenova
Šta je MR cervikalnog dela kičme?
Magnetna rezonanca je dijagnostička procedura bazirana na aplikaciji magnetnog polja visokog intenziteta I radiofrekventnim talasima (slično radio talasima) do dela tela koji treba da se pregleda. Kada se uporedi sa drugim dijagnostičkim metodama, kao što su CT, ima prednost da nije invazivna metoda I da se ne koristi jonizujuća radijacija I što dozvoljava da se uzmu slike u trodimenzionalnom formatu.
U nekim slučajevima, kontrast se da intravenskim putem pre MR testa. Kontrastni material daje bolji vizuelni pregled detalja krvnih sudova I tumora. MR sa kontrastnim materijalom se zove magnentna rezonanca angiogram (MRA).
Magnentna rezonanca cervikalne kičme skenira meko tkivo vrata i cervikalne kičme. Cervikalna kičma je deo kičme što prolazi kroz vrat.
Cervikalna kičma MR se tipično koristi da se dijagnostikuje i odredi razlog vratnog bola il bol u vratu koji je udružen sa slabošću i trnjenjem. Štaviše, MR cervikalne kičme se može tražiti da se dijagnostikuju sledeća oboljenja:
- Tumori ili rak kičme
- Skolioza (kriva) kičme
- Aneurizmi
- Povreda ili trauma kičme
- Spinalni deformiteti ili nedostaci pri rođenju
- Discus hernija
- Infekcije unutar ili blizu kičme
- Neka oboljenja mekog tkiva
Da bi se pacijent pripremio za pregled, mora da:
- Izbegeava unos hrane i tečnosti 4-6 sati pre pregleda.
- Obavesti medicinsko osobolje o trudnoći koja je potvrđena ili potencijalna jer MR skeniranje nije preporučeno tokom prvog trimestera trudnoće.
- Obevstiti medicnsko osoblje ako postoji bilo kakav metalni implant u telu.
- Doneti sve relaventne prethodne nalaze ko što su CT, prethodne MR, I rentgen snimci.
- Obevstiti medicinsko osoblje ako boluje od dijabetesa ili problem sa bubrezima u slučaju da se MR radi sa kontrastom. Pacijenti sa bubrežnim problemima mogu biti zamoljeni da urade test funkciju bubrega pre MR da bi bili sigurni da bubrezi mogu da obrade kontrastno sredstvo posle pregleda.
- Obavestiti medicinsko osoblje ako strahuje od klaustrofobije. U ovim slučajevima, medicinsko osoble može prepsiati anksiolitik ili u težim slučajevima, može biti data anestezija za spavanje tokom testa.
Štaviše, važno je da se skine sav nakit i odeća koji ima bilo kakav metal pre nego što se počne MR iz bezbednosnih razloga.
MR nema radijacije. Tako da, to je neinvazivna procedura koja ne izaziva bol. Glavni uslov za uspešnu MR je da pacijent mirno leži tokom celog pregleda jer previše pomeranja može da utiče ili zamuti sliku.
Rizici udruženi sa MR skeniranjem su retki; moguće je da se desi alergijska reakcija na kontrastni materijal. Kontrastni materijal takođe nosi rizik da dalje štete ljudima koji boluju od bubrežnih oboljenja.
