Kreatinin

 

Šta je kreatinin?

Kreatinin je azotno jedinjenje izveden od kreatinina, supstance koja se nalazi u mišićima ljudskog tela i molekul od velikog značaja za proizvodnju energije u mišićima. U manjem obimu dobijamo kreatinin putem konzumiranja hrane. Kreatinin je hemijski molekul otpada koji se generiše iz metabolizma mišića. Oko 2% od kreatinina u telu se pretvara u kreatinin svaki dan. Kreatinin se formira kada postoji mišićna aktivnost, onda je transportovan kroz krvotok gde je dodatno filtriran kroz bubrege i na kraju se izlučuje u urinu.

Produkcija kreatinina u našem telu ostaje normalno i u suštini nepromenjena na dnevnoj bazi jer mišićna masa ostaje relativno konstantna od dana do dana. Blago povećanje nivoa kreatininaa se može pojaviti nakon obroka, posebno nakon uzimanja većih količina mesa, dok neke dnevne varijacije se mogu desiti sa niskim tačkom u danu oko 7 ujutru dok je vrhunac oko 7 popodne. Ozbiljni bubrežni poremećaji kao što su glomerulonefritis, pijelonefritis i urinarne opstrukcije mogu prouzrokovati abnormalna povećanja kreatinina.

Iako je to otpad, kreatinin predstavlja vitalnu dijagnostičku funkciju i smatra se da je od velikog značaja kako bi se osigurala pravilna i zdrava bubrežna funkcija u ljudskom telu. Smatra se da je kreatinin prilično pouzdan indikator funkcije bubrega.

 

Zašto merimo nivo kreatinina?

Test kreatinina u krvi meri nivo kreatinina u krvi pacijenta. To je rutinski pregled ali može se tražiti u slučaju kada se sumnja na oštećenje funkcije bubrega, u slučaju bolesti bubrega ili je pacijenat na dijalizi. Nivo kreatinina se treba tumačiti u skladu s drugim testom funkcije bubrega koji se zove urea nitrat u krvi (BUN). Nivoi seruma kreatinina imaju gotovo isti značaj kao BUN test ali imaju tendenciju da kasnije porastu. Zbog ovoga određivanje kreatinina pomože oko praćenja procesa bolesti. Generalno dupliranje kreatinina u okviru ljudskog tela, ukazuju na smanjenje od 50%  stope bubrežne filtracije, takođe poznata kao glomerularna filtracija (GFR).

Opšte normalne vrednosti su; odrasla ženska osoba: 0.5 do 1.1 mg/dL, odrasla muška osoba: 0,6 do 1,2 mg/dl, adolescent: 0,5 do 1,0 mg/dl, dete: 0,3 do 0,7 mg/dL, malo dete: 0.2 do 0.4 mg/dl, novorođenče: 0.3 do 1,2 mg/dL.

Normalne vrednosti su između 0.4 do 4.0 mIU/L, mada ove vrednosti mogu varirati od laboratorije i metode koje se koriste.

 

Standardna priprema

Uzorak se uzima ujutru u bolnici. Ne postoje specijalne pripreme koja su potrebna za test. Doktor može savetovati i preporučiti ako trebate da ne jedete pre uzimanje krvi. Obavezno obavestite lekara ako uzimate bilo koje lekove pre uzimanja uzorka jer neki lekovi mogu uticati na rezultate.

 

Da li je pregled bolan ili opasan?

Pregled nije ni opasan, ni bolan. Pacijent može osetiti blago štipanje dok igla ulazi u ruku dok se vadi krv.

 

Kako se izvodi pregled?

Pregled se sastoji od običnog uzimanja krvi.