Homocistein

 

Šta je homocistein?

Homocistein prdstavlja aminokiselinu koja sadrži sulfur i predstavlja metabolički produkt metionina, aminokiseline od esencijalnog značaja kao energetskog izvora za organizam. Ova aminokiselina stvara se u ljudskom organizmu, kao bioprodukt konzumiranja mesnih proizvoda. Homocistein fiziološki se konvertuje u druge aminokiseline. Patološke akumulacije homocisteina, merene u krvi, mogu predstavljati marker srčanih oboljenja. Povišene vrednosti homocisteina u krvi predstavljaju faktor rizika za srčani napad, moždani udar, periferna vaskularna oboljenja, venski tromboembolizam (zgrušavanje krvi u venama). Veruje se da homocistein dovodi do oštećenja krvnih sudova na nekoliko načina. Pre svega, dovodi do oštećenja ćelija koje ograničavaju arterije i stimuliše rast glatkih mišićnih ćelija. Homocistein takođe može izazvati oštećenje u normalnom putu faktora zgrušavanja. Povišeni nivoi homocisteina mogu predstavljati povišen rizik za nastanak Alchajmer-ove bolesti.

Homocistinurija je redak genetski poremećaj koji se javlja kod svake 200,000 osobe. Ovaj kongenitalni metabolički poremećaj izaziva ekskreciju (izlučivanje) ogromnih količina homocisteina urinom. Homocistinuija udružena je sa mentalnom retardacijom i nastankom srčanih oboljenja pre tridesete godine.

 

Zašto se meri nivo homocisteina?

Ispitivanje nivoa vrednosti homocisteina u ljudskom organizmu može biti od koristi za procenu kardiovaskularne funkcije. U stvari, visoke vrednosti homocisteina mogu pordstavljati rizik po kardiovaskularni sistem. Visoki nivoi homocisteina udruženi su sa nižim vrednostima vitamina B6 i B12, folnom kiselinom i oboljenjima bubrega.  Istraživanje je pokazalo da redukcija nivoa homocisteina upotrebom vitamina ne smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Smatra se da homocistinurija izaziva iritaciju epitela krvnih sudova dovodeći do stvaranja ožiljnih promena, stvrdnjavanja i sužavanja istih. Ovo nadalje povećava potrebu za srčanim radom (isticanjem krvi u ciljane organe), dovodeći do srčanih oboljenja. Visoke vrednosti homocisteina takođe izazivaju povećano zgrušavanje krvi. Krvni ugrušci snižavaju ili blokiraju protok krvi kroz krvne sudove, što može rezultovati moždanim ili srčanim infarktom.

Nivo homocisteina u krvi varira u fiziološkim uslovima zavisno od mnogih faktora kao što su starost, pol, dijeta, nasledni faktori i opšte zdravstveno stanje, ali je procenjeno da oko 5-10% populacije poseduje visoke vrednosti homocisteina. Izuzetak predstavljaju osobe sa kongenitalnom homocistinurijom, osobe sa visokim vrednostima homocisteina koje ne poseduju karakterisitčne znake i simptome.

 

Način uzorkovanja

Uzrokovanje se obično vrši u jutarnjim časovima u bolničkim uslovima. Nisu potrebne posebne prethodne pripreme radi ovog ispitivanja. Vaš lekar će vas posavetovati da li je potrebno prethodno gladovanje. Neophodno je da upoznate svog lekara u slučaju upotrebe medikamentozne terapije pre ispitivanja, budući da određeni lekovi mogu uticati na rezultate analize.

 

Da li je merenje glikemije bolno ili opasno?

Merenje glikemije predstavlja jednostavni i neinvazivni pregled. Jedina nelagodnost može biti u vidu osećaja peckanja u predelu  vađenja krvi.

 

Kako se pregled vrši?

Ispitivanje podrazumeva jednostavan test krvi.