Glikemija
Šta predstavlja glikemija ?
Glikemija označava nivo glukoze u krvi, ugljenohidrat od vitalnog izvora energije za organizam. Predstavlja prost tip šećera koje se nalazi u određenoj vrsti hrane, pre svega voću, kao i jedan od najznačajnihih izvora energije u krvi i životinjskim telesnim tečnostima. Kada se glukoza unese ili sintetiše digestivnom hidrolizom dihidrata i skroba, apsorbuje se u cirkulatorni sistem creva mehanizmom olakšanog transportnog mehanizma pomoću proteinskih nosača. Višak glukoze u cirkulatornom sistemu u normalnim fiziološkim uslovima je u polimerizovanom stanju unutar jetre i muskulatornog sistema u vidu glikogena, koji je hidrolizovan do glukoze te oslobađan po potrebi. Utvrđivanje nivoa glikemije jedan je od najvažnijih dijagnostičkih procedura kod dijabetes melitus-a kao i drugih poremećaja.
Nivo glikemije u organizmu zavistan je od glukoze unete hranom, hormonske regulacije kao i deponovanih rezervi u telu u cilju kasnije upotrebe. Za održavanje ravnotežne koncentracije nivoa glikemije u krvi odgovorna su dva hormona u organizmu, od kojih je prvi glukagona drugi predstavlja insulin.
Glikemijski indeks predstavlja meru kojom uneta hrana dovodi do porasta nivoa glukoze u organizmu.
Što je niži indeks glikemije, uneta hrana poseduje manji uticaj na vaš nivo glukoze u krvi. Na primer, kod osobe sa indeksom ≤55 taj uticaj je nizak ili dobar, 56 do 69 osrednji, dok kod osoba sa indeksom glikemije od 70 ili iznad predstavlja visoku glikemiju, te je nezdrav.
Zašto se meri nivo glikemije?
Ovim testom meri se nivo glikemije i utrvđuje da li u organizmu postoji hipoglikemija (nizak nivo šećera) ili hiperglikemije (visok nivo glukoza u krvi). Nivo glikemije od značaja je kod postavljanja dijagnoze šećerne bolesti.
Kontrola glikemije u telu postiže se putem nekoliko fizioloških mehanizama. Na primer, kada jutarnji nivo glukoze poseduje tendenciju snižavanja do minimalnih vrednosti,a nakon prospavane noći i višečasovnog gladovanja. Ili pak, nakon obroka, nivo glikemije raste dok se karbohidrati degradiraju do jednostavnijih šećera kao što je glukoza, koja se potom apsorbuje iz creva u cirkulaciju. Nivo glikemije opada nakon perioda fizičke aktivnosti kad se nastali šećer upotrebljava kao izvor energije za mišićnu aktivnost. Na nivo glikemije takođe utiče i process glukoneogeneze, kada se glukoza produkuje iz ne-karbohidratnih izvora kao što su glicerol, masne kiseline i glukogene amino kiseline.
Izuzetno niske temperature takođe mogu izazvati prekomerno iskorištavanje glukoze, te dovodeći do pada u nivou glukoze.
Standardno uzorkovanje
Uzrokovanje se obično vrši u jutarnjim časovima u bolničkim uslovima. Nisu potrebne posebne prethodne pripreme radi ovog ispitivanja. Vaš lekar će vas posavetovati da li je potrebno prethodno gladovanje. Neophodno je da upoznate svog lekara u slučaju upotrebe medikamentozne terapije pre ispitivanja, budući da određeni lekovi mogu uticati na rezultate analize.
Da li je merenje glikemije bolno ili opasno?
Merenje glikemije predstavlja jednostavni i neinvazivni pregled. Jedina nelagodnost može biti u vidu osećaja peckanja u predelu vađenja krvi.
Kako se pregled vrši?
Ispitivanje podrazumeva jednostavan test krvi.
