Dijagnostikovanje dijabetesa (šećerne bolesti)
Šta podrazumeva dijagnostikovanje dijabetesa?
Dijabetes predstavlja najčešću hroničnu nezaraznu bolest u svetu. Ispitivanje je usmereno na otkrivanje novih slučajeva dijabetesa, kao i kod pacijenata sa već postavljenom dijagnozom šećerne bolesti.
Ovo ispitivanje omogućava endokrinologu da izvrši procenu celokupnog zdravtsvenog stanja individue, kao i praćenje toka bolesti u cilju određivanja najadekvatnijeg terapeutskog pristupa.
Dijabetes je najčešće asimptomatski u ranim stadijumima bolesti, te je medicinsko I kliničko ispitivanje najbolji način dijagnostikovanja i prevencija komplikacija, koje negativno utiču na celokupan organizam uključujući vidni sistem, bubrege, srce, kožu, mozak kao i nervni sistem.
Prema tome, ispitivanje omogućava lekaru praćenje i kontrolu pacijenta sa dijabetesom sa ordiniranom terapijom, kao i mogućnost modifikacija terapije u slučajevima kada je to neophodno.
Šta je cilj skrininga na dijabetes mellitus?
Ispitivanje je od izuzetne važnosti radi dijagnostikovanja oboljenja kao i odabira najadekvatnije medikamentozne terapije, individualno prilagođene svakom pacijentu. Nemedikamentozni pristup podrazumeva pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost sa ciljem prevencije mogućih komplikacija.
Endokrinolog(subspecijalista dijabetolog) sprovodi neophodne mere u cilju smanjenja kardiovaskularnih rizičnih faktora, kao i kontrolu nivoa glikemije, krvnog pritiska i komplikacija oboljenja. Lekar je odgovoran za izdavanje zdravstvene potvrde radi produženja vozačke dozvole kod pacijenta sa dijabetes melitusom.
Kako se vrši ispitivanje dijabetes melitua?
Tokom ispitivanja, specijalista prikuplja sve neophodne informacije u vezi sa istorijom oboljenja, načinom svakodnevnog života, konzumacijom duvana, stepenom fizičke aktivnosti, aktuelnih patoloških stanja, prethodnih operacija, postojanja porodične anamneze bolesti od značaja kao i upotrebu lekova.
Nakon toga, endokrinolog pristupa ispitivanju pacijenta, koje traje u proseku 30 do 40 minuta, te evaluira prethodne nalaze ili novodobijene (u lučaju kontrolnog pregleda). Lekar takođe može ordinirati drugi vid medikamentoznog lečenja, edukovati pacijenta das am kontroliše nivoe glikemije (SMBG), kao i da pruži preporuke za zdraviji tip ishrane i sveukupan način života.
U slučaju neophodnosti, lekar će ordinirati sve neophodne testove u cilju dalje dijagnostike praćenja pacijenta.
Da li su neophodne posebne pripreme radi pregleda?
Nisu potrebne posebne pripreme. Pacijent bi trebalo da donese na pregled svu prethodnu medicinsku dokumentaciju kao i spisak trenutne medikamentozne terapije.