Cerebralna ishemija

Cerebralna ishemija je stanje u kojem mozak ne dobija dovoljno krvi da zadovolji svoje metaboličke potrebe. Posledica je nedostatak kiseonika koji može dovesti do smrti moždanog tkiva, a samim tim do ishemijskog šloga.

Šta je cerebralna ishemija?

Cerebralna ishemija je bolest izazvana redukcijom krvnog unosa (a time kiseonika) u mozgu. Postoje dva oblika cerebralne ishemije. Takozvana fokalna ishemija je ograničena na ograničenom području moždanog tkiva i može biti uzrokovana trombom ili embolijom koja blokira protok krvi u arteriji. Sa druge strane, globalna ishemija obuhvata više područja mozga i karakteriše je smanjenjem ili čak prekid protoka krvi u taj organ. Rezultat je uvek nedostatak kiseonika koji se mora rešiti što pre da se izbegnu ozbiljne posledice.

Koji su uzroci cerebralne ishemije?

Najčešći uzroci su predstavljeni od strane ateroskleroze krvnih sudova koje odvode krv u mozak; od srčanih oboljenja (posebno atrijalne fibrilacije) koji može izazvati stvaranje embolusa kroz krvotok i na taj način dođe do krvnih sudova u mozgu i ometa ih; takozvana bolest malih krvnih sudova koji uzrokuje okluziju malih arteriola i prepoznaje ih kao predisponirajući faktor kao što su visok krvni pritisak i dijabetes. Zatim, tu su ređi uzroci kao što su poremećaji koagulacije, određene genetske bolesti, disekcija cerebralnih krvnih sudova, upotreba određenih lekova i droge.

Koji su simptomi cerebralne ishemije?

Simptomi cerebralne ishemije mogu varirati po ozbiljnosti. Među glavnim simptomima su:

• Problemi sa vidom (kao što je slepilo na jednom oku iduple slike)

• Teškoće pri govoru

• Teškoće sa koordinacijom i pokretima

• Gubitak svesti

• Osećaj slabosti u ruci, nozi, polovini tela ili se može proširiti na ceo organizam.

Prevencija

Da biste sprečili cerebralne ishemije, predlaže se da se ne puši,redovne fizičke aktivnosti, održavanje normalne težine, ograničeno konzumiranje alkohola, zdrava ishrana gde se malo soli, kao i redovni pregledi krvnog pritiska i šećera u krvi. Kada je pacijent stariji od 50 godina korisno je uraditi elektrokardiogram, kardiološki pregled (pogotovo ako patite od lupanja srca, i ultrazvuk arterija koje odvode krv do mozga. Ako postoje određeni faktori rizika može se prepisati antitrombocitna ili antikoagulantna terapija da se primenjuje.

Dijagnoza

Dijagnoza cerebralne ishemije se obično zasniva na analizi kliničkih simptoma. Pažljivom medicinskom istorijom se može pretpostaviti uzrok ishemije ali može biti teško da se identifikuju sa sigurnošću.

Neki testovi koji mogu biti potrebni su:

• Analiza laboratorijskih ispitivanja oko mogućeg prisustva visokog krvnog pritiska, anemije, policitemije, ili infekcije, hiperkoagulabilnog stanja i povišenog nivoa lipida u krvi.

• EKG

• Ehokardiogram

• Praćenje pritiska i srčanog ritma

• MR

• CT

Lečenje

Tretman cerebralne ishemije u akutnoj fazi podrazumeva uzimanje lekova koji moraju da se konzumiraju u roku od 4 sata posle događaja i da mogu da promovišu ponovno otvaranje okludirane krvne sudove. Posle ovog perioda moraju se dati antitrombocitna sredstva ili antikoagulante. Adekvatna kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi mora da se održava. Rehabilitacija treba početi što je pre moguće jer igra ključnu ulogu.