Azotemija

 

Šta je azotemija?

Pod azotemijom podrazumeva se povećana koncentracija uree ili drugih nitro supstanci u krvi. Urea predstavlja krajnji produkat metabolizma proteina koji se odvija u jetri. Bubrezi filtriraju krv i istovremeno uklanjaju raspadne produkte iz urina. U slučaju promene veličine ili smanjenja pritiska protoka krvi u bubrezima, posledično se može smanjiti i stepen filtracije u bubrezima. U tom slučaju raspadni produkti nagomilavaju se u cirkulaciji uz minimalnu proizvodnju mokraće, bez obzira na očuvanost bubrežne funkcije. Kada se raspadni produkti nitro jedinjenja, najčešće kreatinina i uree, nagomilaju u većoj količini u organizmu, takvo stanje podrazumeva azotemiju. U prisustvu veće količine u organizmu, ovi produkti deluju toksično te dovode do oštećenja tkiva i smanjenja pravilnog funkcionisanja organizma.

Azotemija je najčešći oblik gubitka bubrežne funkcije kod većine hospitalizovanih pacijenata. Svaki faktor koji dovodi do smanjenja količine krvnog protoka u bubrezima izaziva azotemiju što uključuje sledeće: gubitak cirkulatornog volumena, izloženost visokoj temperaturi, stanja koja dovode do povećanog izlaska tečnosti iz cirkulacije, smanjen unos tečnosti (dehidratacija), dijareja, dugotrajnog povraćanja kao i krvarenje.Srčana insuficijencija i prisustvo šoka (najčešće septički šok) onemogućavaju fiziološki rad srčane pumpe te izazivaju cirkulatornu insuficijenciju, ili smanjen srčani rad što povećava rizik za nastanak azotemije. Azotemija takođe može biti izazvana stanjima koje narušavaju protok krvi u bubrezima kao što je mehanička povreda samog bubrega, određene hirurške intervencije koje menjaju stepen bubrežnog protoka, kao i blokada nutritivnih arterija bubrega ( okluzija renalne arterije na primer).

Postoji skup karakterističnih znakova i simptoma koji karakterišu azotemiju, a to su: sniženo ili odsutno stvaranje mokraće, malaksalost, snižena reaktivnost, konfuzija, žeđ, suva usta (kserostomija), ubrzan puls (tahikardija),oticanje (edem ili anasarka), abdominalne tegobe, svetlija prebojenost kože (bledilo).

 

Zašto je značajno meriti nivo uree u krvi?

Merenje nivoa uree u krvi kao krajnjeg produkta razlaganja proteina (BUN) od značaja je u cilju procene bubrežne funkcije. Urea nastaje razgradnjom proteina u organizmu. Normalna odrasla osoba sadrži u proseku 6 do 20 mg uree na svakih 100 ml (6 do 20 mg/dL) krvi. Raspon fizioloških vrednosti može se razlikovati u zavisnosti od laboratorije u kojoj se vrši uzorkovanje. Povišene vrednosti mogu nastati usled srčanog popuštanja, srčanog infarkta, oboljenja bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis kao i akutnu tubularnu nekrozu), insuficijenciju bubrega, šok, opstrukciju urinarnog trakt u organizmu. Snižene vrednosti mogu ukazivati na popuštanje jetrine funkcije, ishranu siromašnu proteinima, malnutriciju i hiperhidrataciju. Kod pacijenata sa narušenom funkcijom jetre, nivo uree u krvi može biti i niži čak iako je funkcija bubrega očuvana.

 

Način uzorkovanja

Uzimanje uzorka krvi radi analize najčešće se vrši u jutranjim časovima u bolničkim uslovima. Nisu neophodne prethodne posebne pripreme organizma radi samog testiranja. Lekar će proceniti i preporučiti ako je neophodno gladovanje prethodnog dana. Neophodno je upoznati lekara u slučaju da pijete lekove,a  takođe i određeni medicinski postupci mogu predstavljati kontraindikaciju za analizu.

 

Da li je ispitivanje bolno ili opasno?

Sam postupak  ispitivanja je bezbolan i bezopasan. Tokom same procedure, pacijent može imati osećaj peckanja od uboda iglom u regiji ruke odakle se vrši vađenje krvi.

 

Kako se procedura uzorkovanja vrši?

Sam postupak podrazumeva uzimanje uzorka krvi na analizu.