Operacija katarakte predstavlja proceduru koja podrazumeva uklanjanje staklastog dela sočiva kod koga je prisutna opacifikacija te se vrši zamena sintetičkim sočivom. Primenjuje se u cilju lečenja početnog stadijuma zamućenja sočiva koji mogu usloviti pojavu poremećaja vidne funkcije. Hirurška korekcija katarakte česta je i sigurna procedura koju vrši specijalista oftalmologije. U principu izvodi se u ambulantnim uslovima, te se pacijent otpušta narednog dana.
Hirurška korekcija katarakte vrši se u cilju lečenja katarakte različitog stepena. Katarakta predstavlja zamućenje sočiva koje izaziva zamagljen vid uz povećan stepen radijacije porekla iz svetlosnih izvora. Operacija katarakte najčešće se preporučuje kod osoba sa ugroženom vidnom funkcijom koje otežavaju svakodnevne dnevne aktivnosti. Ordinirajući lekar može takođe preporučiti operaciju katarakte u slučaju da postojanje katarakte onemogućava detaljnije dijagnostičke procedure zadnjih segmenata očnog aparata te monitoring poremećaja kao što su makularna degeneracija kod starijih individual ili dijabeetsna retinopatija.
U slučaju zadovoljavajuće oštrine vida, operacija katarakte može biti odložena u narednih nekoliko godina.
Postoji nekoliko preporuka u slučaju postojanja indikacija za operaciju katarakte:
Izvođenje odreženih testova nekoliko nedelja pre procene veličine i oblika očne jabučice kao i određivanja odgovarajućih implantata sočiva
Prekid primene određenih lekova u cilju redukcije nastanka krvarenja tokom operativne procedure
Primena antibiotika u obliku očnih kapi u cilju prevencije nastanka infektivnog procesa
Izbegavanje hrane i pića nakon ponoći kao i na dan planirane operacije
Planiranje sanitetskog prevoza do i od bolničke ustanove
Organizovanje kućne nege tokom postoperativnog perioda
Hirurško lečenje katarakte podrazumeva administraciju lokalnog anestetika putem specifičnih očnih kapi u operacionoj sali kao i adekvatne hirurške instrumente. Izvodi se pod mikroskopom kada se zamagljeno sočivo uklanja te se implantira veštačko sočivo. Dalja nega implantiranog sočiva nije neophodna te ono postaje trajni i sastavni deo očnog aparata. Oftalmolog može načiniti inciziju uz plasiranje manjih šavova koji se uklanjaju nakon kompletnog oporavka.
U zavisnosti od potreba individue, postoji nekoliko vidova sočiva:
Multifokalne: omogućavaju vid na dvojakoj udaljenosti (blizini i daljinu)
Torična: omogućavaju korekciju astigmatizma, tj. zamagljenih predmeta
Asferičnih: omogućavaju bolji vid pod bilo kojim okolnositma
Filter: omogućavaju da sočiva apsorbuju i filtriraju zrake koji mogu izazvati oštećenja na retini, uključujući UV zrake
Potencijalni rizici hirurškog lečenja katarakte mogu biti:
Otok
Krvarenje
Infekcija
Zapaljenje
Retinalna ablacija
Glaukom
Slepilo
Sekundarna katarakta
Sama operativna procedura traje manje od 30 minuta; ipak, u slučaju obostrane katarakte, lekar može preporučiti razmak od 1 do 2 nedelje između samih operacija kako bi se omogućilo da se operisano oko adekvatno regeneriše pre manipulacija na drugom oku.
Vid se zadovoljavajuće restaurira u prvim postoperativnim danima, dok se kompletni oporavak očekuje nakon 10-15 dana. Lekar može ordinirati upotrebu očnih zastora u cilju zaštite očnog aparata, primenu očnih kapi ili drugih medikamenata u cilju prevencije antibiotika, redukcije zapaljenskog procesa i kontrole očnog pritiska. Kontrolni pregledi oftalmologa u prva dva postoperativna dana, narednoj nedelji i tokom sledećeg meseca preporučuju se u cilju praćenja regenerativnog procesa.
U određenim slučajevima, kapsula sintetičkog sočiva (sekundarna katarakta) može biti opalescentna nekoliko meseci nakon operativnog zahvata. To može nastati kada zadnja površina kapsule sočiva uslovi poremećaj vidne funkcije. Kratko ambulantno lečenje primenom specifičnog lasera (YAG laser) dovode do konačnog izlečenja. Pojava drugih komplikacija je retka ali može uključivati povišen intraokularni pritisak i retinalnu ablaciju.