Definicija
Stres frakture predstavljaju frakture (prelome) kostiju izazvane ponavljanim stresogenim faktorima. Repetitivni stres podrazumeva bilo koju aktivnost kao što je skakanje ili trčanje koje uključuje prekomernu upotrebu određenih delova organizma.
Stres frakture najčešće se javljaju u kostima donjih ekstremiteta kao i stopalu i mogu nastati usled fizioloških pokreta kostiju koje su oslabljene stanjem kao što je osteoporoza.
Atletičari su skloniji stres frakturama. Ipak, bilo koja osoba koja prekomerno koristi određena područja organizma ili započinje novu fizičku aktivnost može biti u riziku za nastanak stres fraktura.
Terapeutski pristupi stres frakturama podrazumevaju imobilizaciju afecirane regije kao i hirurški pristup u slučaju neophodnosti.
Simptomi
Najčešći simptomi prisutni kod stres fraktura podrazumevaju:
Bol koji se pogoršava vremenom ili tokom fizičke aktivnosti, stajanja ili hodanja
Osetljivost afecirane regije
Otok afecirane regije
Uzroci
Najčešći uzrok nastanka stres fraktura jeste prekomerna upotreba odgovarajućeg zgloba, u kome se usled ponavljanih opterećenja zglobnih površina kao i kostiju oštećuje koštano tkivo.
Nastala sila jača je od kostiju donjih ekstremiteta i stopala te nastaju manje pukotine (fisure) u oslabljenim kostima. Ove fisure poseduju tendenciju nastanka stres fraktura.
Čak i manja promena u fiziološkoj aktivnosti može voditi nastanku stres fraktura. Na primer, promena obuće, obaveza na poslu, nastanak određenih stanja kao što su osteoporoza i druge.
Rizik za nastanak stres fraktura raste sa nesposobnošću organizma sa apsorbuje snagu tokom hodanja, trčanja ili skakanja ili ako su kosti toliko oslabljene pre primene sile. Za nastanak fraktura u najvećem su riziku kosti stopala, brade i pelvisa.
Faktori rizika
Postoji nekoliko faktora rizika koji povećavaju mogućnost nastanka stres fraktura i podrazumevaju:
Osobe ženskog pola sa abnormalnim ili insuficijentnim menstrualnim periodima
Povećanje intenziteta, trajanja i učestalosti fizičkih vežbi
Učestvovanje u određenim sportovima kao što su trčanje, košarka, tenis ili gimnastika
Postojanje problema sa stopalima (ravna stopala ili visoki, rigidni lukovi stopala)
Postojanje određenih medicinskih stanja koja uključuju oslabljene kosti (osteoporoza)
Komplikacije
Najčešća komplikacija koja nastaje usled stres fraktura jeste neadekvatno srastanje koštanih struktura. Nesrastanje jeste trajna nesposobnost adekvatnog zarastanja preloma kosti. Druge komplikacije koje mogu nastati usled stres fraktura podrazumevaju:
Loše srastanje: zalečena kost je u patološkom položaju
Rekurentne frakture
Lečenje
Terapeutski pristupu stres frakturama klasično podrazumeva redukciju bola i stres u afeciranoj regiji do momenta zarastanja. To nastaje usled:
Primene lekova tokom perioda bola : primena odgovarajuće medikamentozne terapije u cilju olakšavanja prisutnih tegoba udruženih sa postojanjem stres fraktura
Imobilizacija afecirane regije: nošenje čizama, ortopedskih pomagala ili štaka u cilju redukcije stresa kao i smanjenja otoka.
Kada je neophodno, hirurški pristup osigurava adekvatno zarastanje stres fraktura.
Prevencija
Postoji nekoliko preventivnih mera koje pomažu u redukciji stres fraktura i to su:
Pridržavanje zdravom načinu ishrane/odgovarajućem unosu hranljivih materija (unos kalcijuma)
Nošenje adekvatne obuće
Doziranje fizičke aktivnosti prilikom započinjanja nove sportske aktivnosti
Primena fizičkih aktivnosti manjeg stepena kao dodatak fizičkom programu u cilju izbegavanja repetitivnih pokreta u određenoj regiji tela.