Srčani zastoj je nagli prestanak rada srca, koji se često naziva i klinička smrt. Ishod je uglavnom smrtan.

Kada srce prestane da pumpa, prekida se dotok krvi mozgu i ostalim organima. Bez dotoka krvi gubi se kiseonik, bez koga ni jedan organ ne može da funkcioniše.

Prekinut dotok kiseonika do mozga može imati katastrofalne posledice. Nakon tri minuta srčanog zastoja javljaju se trajna i nepopravljiva oštećenja na mozgu, a nakon pet minuta nastupa smrt pacijenta. Pacijent se najčešće reanimira spoljnim kompresovanjem srca.

Srčani zastoj i srčani udar su dve različite stvari. Za vreme srčanog udara, samo jedna strana srca prestaje da pumpa krv.

 

Uzroci

Srčani zastoj najčešće nastaje kada se javi problem u njegovoj električnoj aktivnosti. To može biti ventrikularna fibrilacija (poremećaj srčanog ritma) ili asistolija (prekid električne aktivnosti srca). Ventrikularna fibrilacija se često javlja kod ljudi koji pate od koronarne arterijske bolesti, koja nastaje kao posledica loših životnih navika poput pušenja i gojaznosti. Neki od uzroka ventrikularne fibrilacije mogu biti i strujni udar, davljenje ili proširenje srca (dilatirana kardiomiopatija).

Asistolija predstavlja potpuni prestanak električne i mehaničke aktivnosti srca. Srce prestaje da se kontrahuje i pumpa krv, što rezultuje srčanim zastojem. Asistolija se na EKG skeneru manifestuje kao potpuno ravna linija, i zahteva hitnu reanimaciju pacijenta. Smrtni ishod je izvesan ukoliko se za kratko vreme ne uspostavi električna aktivnost srca. Asistoliju može uzrokovati i davljenje, kao i intenzivno unutrašnje krvarenje.

Srčani zastoj se takođe može javiti i kao posledica srčanog udara.

 

Simptomi

Simptomi srčanog zastoja se skoro uvek javljaju iznenadno i ne mogu se predvideti. Mogu biti:

·         Kolabiranje

·         Gubitak svesti

·         Pojava modrica na usnama i vrhovima prstiju

·         Gubitak pulsa

·         Prestanak disanja

Faktori rizika

Faktori koji utiču na povećanje rizika od srčanoj zastoja skoro su isti kao kod koronarne arterijske bolesti. Ova boest je najčešći i najdirektniji uzrok, i njeni faktori rizika su:

·         Istorija bolesti srca u porodici

·         Slaba fizička aktivnost

·         Povišen krvni pritisak

·         Pušenje

·         Nizak nivo kalcijuma

·         Nizak nivo magnezijuma

·         Gojaznost

·         Prethodni srčani udar

Komplikacije

Srčani zastoj može izazvati trajno oštećenje mozga ukoliko traje više od tri minuta. Stopa izlečenja je jako mala, a ukoliko srčani zastoj traje više od 10 minuta, ravna je nuli.

 

Prevencija

Prevencija srčanog zastoja svodi se na vođenje zdravog života sa dosta fizičke aktivnosti. To znači regulisanje ishrane (smanjivanje unosa soli i masne hrane), kao i prestanak pušenja i konzumiranja alkohola. Pacijentima se takođe savetuje da izbegavaju stresne situacije.

Pacijentima sa istorijom srčanih bolesti u porodici preporučuju se redovne lekarske kontrole kako bi se izbegle dodatne komplikacije. U slučaju povećanog rizika od srčanog zastoja, može se ugraditi potkožni defibrilator, mali uređaj koji će reanimirati srce u slučaju artimije ili nekog drugog zastoja.