Srčani udar nastaje kada se blokira dotok krvi u srčanim arterijama. Kada se umanji ili prekine dotok krvi, srce postaje premalo prokrvljeno i prestaje da dobija kiseonik. U slučaju pojave srčanog udara treba hitno uspostaviti normalan dotok krvi. Ako opstrukcija srčanih arterija potraje malo duže dolazi do odumiranja delova srčanog mišića do kojih je protok zaustavljen.

 

Simptomi

Simptomi srčanog udara mogu značajno varirati od osobe do osobe. Srčani udar se različito manifestuje kod muškaraca i kod žena. Muškarci uglavnom osećaju intenzivan bol u grudima, dok su kod žena simptomi dosta blaži – neprijatan osećaj u grudima, gubitak daha, mučnina i povraćanje.

Koliko god da mu se simptomi mogu razlikovati kod oba pola, srčani udar gerealno uvek ima slične inikatore. Pojava nekih ili svih ovih stanja ukazuju na mogućnost srčanog udara:

·         Bol ili neprijatnost u grudima – uglavnom je koncentrisana na sredinu ili levu stranu grudi. Može se pojaviti i nestati nekoliko puta. Bol se može opisati kao povećan pritisak ili stezanje grudi, a često potseća i na bol kod gorušice ili indigestije.

·         Neprijatan osećaj u gornjem delu tela – kod velikog broja pacijenata srčanom udaru može prethoditi bol u jednoj ili obe ruke, ramenima, vratu, vilici ili gornjem delu stomaka.

·         Gubitak daha – u nekim slučajevima srčanog udara ovo može biti i jedini simptom. Javlja se neprosredno pre bola u grudima i prati ga neprijatan osećaj. Može se pojaviti u toku fizičke aktivnosti, ali i tokom mirovanja.

·         Iznenadni hladan znoj

·         Hroničan umor – uglavnom kod žena

·         Vrtoglavica i zbunenost

Faktori rizika

Najveći rizik od dobijanja srčanog udara imaju pacijenti koji ne vode dovoljno računa o načinu života. Nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, konzumiranje masne i procesuirane hrane i gojaznost kao posledicu imaju povišen krvni pritisak i povišen nivo holesterola. Neki od ovih faktora rizika se skoro uvek javljaju zajedno i nazivaju se metabolički sindrom. Pacijenti sa metaboličkim sindromom imaju duplo veću šansu da dobiju srčani udar.

Ostali faktori koji povećavaju rizik od srčanog udara su:

·         Dijabetes

·         Starost

·         Istorija srčanih bolesti kod članova porodice mlađih od 65 godina

·         Preeklampsija – preeklampsija je stanje koje se javlja u toku trudnoće, i karakterišu ga visok krvni pritisak i povećan sadržaj proteina u mokraći. Žene koje u trudnoći obole od preeklampsije imaju znatno povećan rizik od dobijanja srčanog udara ili zatajenja srca, kao i oboljevanja od koronarne srčane bolesti i visokog pritiska.

Uzroci

Srčani udar najčešće nastaje kao posledica ateroskleroze. Ateroskleroza je oboljenje arterija, koje se zbog preteranog taloženja masnih naslaga i plaka na njihovim zidovima, od čega oni postaju slabiji i krhkiji. Zbog toga može doći do pucanja zidova arterija i stvaranja trombova. Trombovi ulaze u krvotok i zaglavljuju se u venama i arterijama blokirajući dotok krvi.

Srčani udar se ređe može javiti i kao posledica spazma srčanih arterija. Ovi spazmi mogu se desiti i u arterijama koje nisu obolele od ateroskleroze, i najčešće su posledica stresa ili unosa nikotina, kokaina i sličnih droga i stimulanata.

Komplikacije

Komplikacije uglavnom nastaju u delu srca koje je oštećeno srčanim udarom. Neke od komplikacija mogu biti:

·         Zatajenje srca

·         Aritmija

·         Problemi sa srčanim zaliscima

·         Pucanje srca

Prevencija

Prevencija srčanog udara svodi se na vođenje zdrave ishrane i redovnu kontrolu.