Definicija
Sindrom iritabilnog creva (engl. skr. IBS) je veoma česti poremećaj koji zahvata debelo crevo. Ono dovodi do spazma mišića, bola u stomaku, nadimanja, gasova, dijareje i opstipacije. To je hronično stanje i zato ga treba lečiti dug vremenski period.
Iako simptomi nisu nikako prijatni, sindrom iritabilnog creva ne oštećuje crevnu sluzokožu i tkivo, niti povećava rizik od nastanka raka.
Uopšteno, većina osoba sa ovim sindromom uspeva da kontroliše simptome pravilnom ishranom, promenom načina života i smanjivanjem stresa. Međutim, nekim osobama je potrebna i lekarska pomoć i savetovanje, ukoliko su ovi simptomi ozbiljni.
Simptomi
Simptomi iritabilnog creva razlikuju se od osobe do osobe. Oni takođe mogu da liče na simptome nekih drugih bolesti. Neki od najuobičajenih znakova i simptoma su:
Grčevi u mišićima
Bol u stomaku
Nadimanje
Gasovi
Dijareja
Opstipacija
Simptomi mogu da se s vremena na vrema pogoršaju, a ponekad može doći do njihovog poboljšanja, pa čak i do potpunog povlačenja.
Iako se simptomi IBS mogu kontrolisati, važno je potražiti medicinsku pomoć ukoliko se kod osobe primete velike i uporne promene u radu creva, ili se pojavi neki od sledećih simptoma: krvarenje iz rektuma, gubitak težine, bol u stomaku koji se tokom noći pogoršava, jer ovi simptomi ukazuju na mnogo ozbiljnije stanje, poput raka debelog creva.
Uzroci
Uzroci sindroma iritabilnog creva nisu dobro poznati, ali mnogi faktori mogu da utiču na ovo stanje.
Slojevi mišića koji obavijaju zidove creva se kontrahuju i opuštaju u sinhronizovanom ritmu tokom pomeranja hrane iz želuca duž čitavog crevnog trakta sve do rektuma. Kada osoba ima sindrom iritabilnog creva, ove kontrakcije mogu postati jače i mogu trajati duže nego što je uobičajeno, što dovodi do gasova, nadimanja i dijareje. Može takođe doći i do obrnute situacije kada se na primer kontrakcije usporavaju, pa to dovodi do tvrdih i suvih stolica.
Takođe, abnormalnosti u delu nervnog sistema koji inerviše gastrointenstinalni trakt, mogu izazvati bol, dijareju i opstipaciju ukoliko je loša konekcija između mozga i crevnog sistema.
Postoje i dosta česti okidači bolesti, a koji se razlikuju od osobe do osobe, i to su:
Širok spektar hrane, u koji spadaju: masnoće, mleko, pasulj, kupus, karfiol, brokoli, voće, čokolada, gazirana pića i alkohol
Stres (najveći broj pacijenata sa IBS uočili su da se simptomi pogoršavaju tokom perioda pojačanog stresa)
Hormoni (mnoge žene uočile su da se simptomi pogoršavaju tokom menstrualnog ciklusa)
Neka druga oboljenja poput: gastroenteritisa ili povećane količine bakterija mogu da pokrenu IBS
Faktori rizika
Osobe su sklonije dobijanju IBS, ukoliko:
su mlađe starosne dobi-IBS se obično javlja kod osoba mlađih od 45 godina
su ženskog pola-broj žena koje imaju ovaj sindrom je dva puta veći od broja muškaraca
imaju porodičnu istoriju pojave bolesti, odnosno neki član porodice ima IBS
imaju mentalne probleme, poput: anskioznosti, depresije, poremećaja ličnosti, ukoliko je osoba bila žrtva seksualnog nasilja u detinjstvu ili porodičnog nasilja kao žena
Komplikacije
Izbegavanje određene vrste hrane može da dovede do neuhranjenosti, a dijareja i opstipacija mogu da pogoršaju postojeće hemoroide.
Najznačajnija komplikacija koja može da se javi jeste obeshrabrenje ili depresija, budući da osoba sa IBS ima osećaj da ne živi ispunjen i kvalitetan život.
Lečenje
Budući da nije sasvnim poznato šta dovodi do sindroma iritabilnog creva, lečenje se fokusira na olakšavanje simptoma kako bi osoba sa IBS vodila što normalniji život.
Osoba koja ima blage simptome IBS može efikasno da kontroliše ovo stanje samo ukoliko nauči da kontroliše stres i ukoliko promeni životne navike, kao i način ishrane. Osobe sa blagim simptomima trebalo bi da: izbegavaju hranu koja uzrokuje simptome, da pije dosta tečnosti, da dovoljno spava i smanji stres.
Međutim, ukoliko su simptomi ozbiljniji, potrebno je više promena osim samog načina života, a u obzir se uzima i primena lekova.
Promene u navikama ishrane:
Eliminisati hranu koja stvara gasove (kako bi se smanjili gasovi i nadimanje potrebno je izbaciti iz upotrebe gazirana pića, povrće, posebno kupus, brokoli, karfiol, i sirovo voće)
Eliminisati gluten (pšenicu, ječam i raž)
Eliminisati FODMAP hranu (vrste ugljenohidrata poput: fruktoze, fructana, laktoze i ostalih koji se nalaze u određenom semenju, povrću, voću i mlečnim proizvodima)
Potrebni lekovi:
Suplementi vlakana
Lekovi protiv dijareje
Lekovi protiv grčava
Antidepresivi
Antibiotici
Savetovanje (ukoliko stres pojačava simptome ili pacijent padne u depresiju)
Prevencija
Ukoliko osoba pati od sindroma iritabilnog creva, simptomi poput bolova u stomaku, dijareje, češći su i ozbiljniji nakon stresnih situacija, tako da će pronalaženje načina da se prevaziđe stres umnogome pomoći da se ovi simptomi ublaže.
Neki korisni saveti:
Savetovanje-psiholog ili psihijatar mogu da pomognu kako da se osoba nosi sa stresom i kako da smanji njegov uticaj
Vežbe relaksacije i primena energije-pomažu mišićima da se opuste i da se smanji mišićna tenzija
Duboko disanje-čini da je osoba smirenija
Treniranje uma-tehnika koja omogućava da se smanji stres koncentrisanjem na dati trenutak i ostavljanje briga i loših situacija iza sebe
Ostalo-slušanje muzike, topla kupka, čitanje i slično.
