Definicija
Sekundarna hipertenzija (sekundarno povišen krvni pritisak) predstavlja visok krvni pritisak nastao kao rezultat drugog medicinskog stanja. Esencijalna hipertenzija, poznata kao i primarna hipertenzija, nepoznatog je uzroka i smatra se da je u vezi sa genetskim promenama, fizičkom neaktivnošću, prekomernom telesnom težinom i neadekvatnom ishranom.
Sekundarna hipertenzija može biti izazvana stanjima kao što su oboljenja koja zahvataju bubrege, arterije, srce ili endokrini sistem. Takođe može nastati tokom trudnoće.
Adekvatan medicinski tretman sekundarne hipertenzije tipično podrazumeva kontrolu krvnog pritiska kao i uzročno medicinsko stanje koje bi trebalo lečiti sa ciljem redukcije rizika za nastanak ozbiljnih komplikacija kao što su oboljenja srca, insuficijencija bubrega i infarkt.
Simptomi
Sekundarna hipertenzija najčešće ne poseduje specifične simptome i znake, čak i kad je krvni priisak dostigao ekstremno visoke nivoe. Postoji nekoliko znakova koji mogu definisati je li oboljenje sekundarnog porekla:
Krvni pritisak koji ne reaguje na medikamentoznu antihipertenzivnu terapiju
Prethodna medikamentozna terapija krvnog pritiska koja više ne daje rezultate
Ekstremno visoke vrednosti krvnog pritiska (160mmHg/100mmHg)
Iznenadno visoke vrednosi krvnog pritiska u uzrastu pre 30 godina kao i nakon 55 godine
Negativna porodična anamneza visokog krvnog pritiska
Normalna telesna težina
Uzroci
Postoje brojna stanja koja mogu usloviti nastanak sekundarne hipertenzije. Ona podrazumevaju:
Upotrebu kontraceptivnih pilula
Upotrebu određenih medikamenata i suplemenata
Prekomernu telesnu težinu
Trudnoću
Prekomernu konzumaciju alkoholnih pića
Komplikacije dijabetesa
Tiroidnu disfunkciju
Glomerularnu bolest
Renovaskularnu hipertenziju
Kušingov sindrom
Aldosteronizam
Feohromocitom
Hiperparairoidizam
Koarktaciju aorte
Hronično oboljenje bubrega
Apnea
Faktori rizika
Osobe koje poseduju najveći rizik za nastanak sekundarne hipertenzije su one sa medicinskim stanjem koje izaziva nastanak visokog krvnog pritiska, te dovodi do poremećaja funkcije bubrega, arterija, srca i endokrinih organa.
Komplikacije
U slučaju da se ne leči, moguće komplikacije koje mogu nastati usled sekundarne hipertenzije su:
Metabolički sindrom: skup sindroma metaboličkog sistema organizma koji povećava rizik za nastanak dijabetesa, oboljenja srca i infartka
Slabljenje i otvrdnuće arterijskog zida
Otvrdnuće kao i slabljenje zida arterija
Oslabljen i sužen lumen krvnih sudova bubrega
Oslabljen, sužen ili prekunut krvni sud u očima (može rezultovati slepilom)
Poremećaji memorije
Slabija koncentracija
Srčana insuficijencija
Lečenje
Terapeutski pristup sekundarnoj hipetenziji obično zahteva ordiniranje medikamentozne terapije kao i promenu načina životnih navika u cilju održavanja normalnih vrednosti krvnog pritiska. Ove promene mogu podrazumevati pravilan način ishrane, održavanje telesne težine u fiziološkim granicama kao i redovnu fizičku aktivnost.
Lečenje bilo kog postojećeg medicinskog stanja koje utiče na promene vrednosti krvnog pritiska takođe je od izuzetnog značaja u cilju stabilizacije vrednosti krvnog pritiska i redukcije rizika za nastanak daljnjih komplikacija.
Moguća medikamentozna terapija podrazumeva:
Tiazidne diuretike: diuretici ( vodene tablete) predstavljaju medikamente koji deluju na bubrežno tkivo, olakšavajući njihovu eliminaciju viška natrijuma i vode, što rezultuje sniženjem krvnog pritiska. Mogući neželjeni efekti mogu podrazumevati često uriniranje kao i povišen rizik za nastanak seksualne disfunkcije.
Beta blokatori : beta blokatori su lekovi sa funkcijom vazodilatacije krvnih sudova i redukcije prekomernog opterećenja na srčani mišić. Mogući neželjeni efekti uključuju osećaj umora, usporen srčani rad, poremećaje sna kao i hladnija stopala i šake.
Angiotenzin-konvertujući enzim (ACE) inhibitori: Angiotenzin-konvertujući inhibitori enzima predstavljaju medikamente koji regulišu funkciju krvnih sudova inhibicijom kreiranja prirodnih supstanci koje izazivaju vazokonstrikciju krvnih sudova. Mogući neželjeni efekti podrzumevaju vrtoglavicu i kašalj.
Angiotenzin II blokatori receptora: Angiotenzin II blokatori receptora predstavljaju medikamente koji regulišu krvne sudove inhibiranjem aktivnosti prirodnih supstanci koje uslovljavaju vazokonstrikciju krvnog suda.
Blokatori kalcijumskih kanala:Blokatori kalcijumskih kanala predstavljaju medikamente koji pomažu relaksaciju mišića krvnih sudova i povećavaju dotok cirkulacije i kiseonika ka srcu uz istovremenu redukciju srčano preopterećenja. Mogući neželjeni efekti uključuju retenciju (zadržavanje vode), konstipaciju i vrtoglavicu.
Direktni inhibitori renina: direktni inhibitori renina predstavljaju grupu medikamenata koji se koriste u cilju inhibiranja enzima renina da započnu regulaciju vrednosti krvnog pritiska. Mogući neželjeni efekti podrazumevaju vrtoglavicu i dijareju.
