Definicija
Prolaps pelvičnih organa predstavlja stanje u kojem mišići i ligamenti koji podržavaju žensku karlicu i pripadajuće organe oslabe, što uslovljava njihov prolaps ka spoljašnjoj sredini. Organi koji mogu prolabirati tokom pelvičnog prolapsa su: mokraćna bešika, uretra, vagina, tanka creva kao i rektum.
Prolaps pelvičnih organa najčešće se javlja usled istezanja i slabljenja mišića nakon porođaja ili operativnog zahvata. Postoje različiti vidovi prolapsa pelvičnih organa: prednji prolaps, zadnji prolaps, prolaps uterusa kao i prolaps tankih creva.
Stanje koje se pogoršava tokom vremena i najčešće uklanjanje uterusa hirurškim putem (histerektomija) jeste preporučena kao vid terapeutskog modaliteta. Ipak, uklanjanje uterusa može ponekad da dovede ostale organe pelvičnog prostora u nepovoljan položaj.
Simptomi
Znaci i simptomi prolapsa pelcičnih organa uključuju:
Pritisak na vaginalni zid
Osećaj ispadanja stranog tela iz vagine
Naduvenost
Bol u donjim partijama abdomena
Bol tokom seksualnog odnosa
Učestalo mokrenje
Konstipacija
Uzroci
Prolaps pelvičnih organa najčešće nastaje usled oštećenja mišića i ligamenata koji podržavaju pelvične organe. Oslabljenje i istezanje ovih tkiva omogućava organima pomeranje iz njihovog fiziološkog položaja i nastanak komprimovanja vaginalnog zida. Jedan od vodećih uzroka prolapsa pelvičnh organa jeste rođenje deteta. Nakon porođaja može nastati gubitak suportivne funkcije struktura u pelvičnoj regiji. Ostali uzroci suportivne redukcije u pelvičnom prostoru mogu biti niže koncentraije estrogena u organizmu. Estrogen je protein koji pomaže u istezanju vezivnih pelvičnih struktura kao i njihovog povratka u fiziološki položaj. Snižavanje vrednosti koncentracije estrogena najčešće se javlja tokom i nakon menopauze.
Prolaps pelvičnih organa može takođe nastati i usled:
Postoperativno nakon hirurškog uklanjanja uterusa (histerektomija)
Prekomerne gojaznosti
Konzumacije duvana
Stanja koja utiču na funkciju i strukturu kičmene moždine (mišićna distrofija, multipla skleroza)
Određena stanja koja takođe izazivaju slabljenje tkiva u organizmu, čime se povećava verovatnoća nastanka prolapsa su:
Sindrom hipermobilnosti zglobova: sindrom kod koga su prisutni olabavljeni zglobovi
Marfanov sindrom: nasledno oboljenje koje zahvata krvne sudove, oči i skelet
Elers-Danlos sindrom: grupa naslednih oboljenja koja zahvataju protein kolagena u organizmu
Faktori rizika
Postoje nekoliko faktora rizika koji mogu povećati incidencu nastanka prolapsa pelvičnih organa. Ovi faktori podrazumevaju slabljenje i istezanje tkiva koja podržavaju pelvične organe. Oni uključuju:
Gojaznost (povećan pritisak na abdomen)
Konzumacija duvana i plućna oboljenja
Hronična konstipacija
Ponovljena naprezanja većeg intenziteta
Oboljenja nervnog sistema
Operacija pelvične regije (histerektomija)
Porodična istorija prolapsa pelvičnih organa
Lečenje
Kod blažih slučajeva prolapsa pelvičnih organa, promena životnih navika kao što su regulisanje telesne težine i vežbe mišića pelvičnog poda su preporučene. Kod težih oblika sa izraženijom simptomatologijom, terapeutski modaliteti mogu podrazumevati:
Vaginalni pesar: insercija uređaja u vaginu u cilju održanja prolabiranih organa u fiziološkom položaju
Histerektomija: hirurško uklanjanje uterusa
Prevencija
Iako još uvek ne postoji siguran način prevencije oštećenja pelvičnih organa izazvanih porođajem, postoje određene preporuke koje mogu redukovati rizik za nastanak pelvičnog prolapsa. Oni uključuju:
Održavanje telesne težine u fiziološkim granicama
Pridržavanje zdravom načinu ishrane
Redovno izvođenje vežbi jačanja pelvičnog poda
Prestanak konzumacije duvana
Izbegavanje težih fizičkih vežbi i skakanja
Izbegavanje konstipacije i napinjanja tokom odlaska u toalet.