Primarna progresivna afazija

Primarna progresivna afazija  je redak sindrom neurološkog sistema koji dovodi do smanjenja sposobnosti govora. Reč je o tipu frontotemporalne degenerativne promene, grupi povezanih poremećaja koji se javljaju u frontalnom ili temporalnom režnju mozga. Osobe koje pate od ovog sindroma mogu da imaju probleme u izražavanju svojih misli ili u razumevanju i pronalaženju pravih reči u izražavanju. Međutim, ove osobe mogu da nastave da se brinu o sebi i da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima nekoliko godina nakon pojavljivanja oboljenja, s obzirom na njegovo sporo napreduje.

 

Simptomi

Osobe sa PPA mogu da imaju niz različitih simptoma vezanih za govor, koji postepeno počinju, a imaju tendenciju da se tokom vremena pogoršaju. U mnogim slučajevima, prvi pokazatelj da nešto nije u redu može na početku da se pripiše stresu ili anksioznosti. Simptomi PPA mogu da se razlikuju od osobe do osobe, zavisno od toga koji deo centra za govor u mozgu je pogođen sindromom. Na samom početku javlja se jedan ili više simptoma među kojima su:

Usporen govor ili zastajkivanje u govoru;

Smanjena upotreba govora;

Oklevanje u pronalaženju reči;

Rečenice sa nepravilnim redom reči u govoru ili pisanju;

Upotreba pogrešno izgovorenih ili nerazumljivih reči;

Poteškoće u praćenju i razumevanju razgovora bez obzira na normalan sluh;

Iznenadna nemogućnost razumevanja jednostavnih reči;

Zaboravljanje naziva poznatih predmeta;

Nesposobnost prisećanja imena ljudi, iako je reč o poznatim licima;

Problemi u pisanju, spelovanju i čitanju;

Problemi u brojanju i računanju.

 

Uzroci

Primarna progresivna afazija je uzrokovana atrofijom frontalnog ili temporalnog režnja mozga, prvenstveno na levoj strani mozga, odnosno na strani gde se nalaze centri za govor i jezik. Primarna progresivna afazija pogađa centar za govor u mozgu. Takođe mogu biti prisutni i ožiljno tkivo, kao i abnormalna količina proteina, a aktivnost mozga je često redukovana.

 

Faktori rizika

Ne postoje poznati faktori rizika sredine koji dovode do progresivne afazije. Međutim, jedna opservaciona, retrospektivna studija ukazala je na to da bi vazektomija mogla da bude jedan od faktora rizika PPA kod muškaraca. Ovi rezultati tek treba da se provere ili dokažu u nekim od narednih studija. Smatra se da PPA nije nasledno oboljenje. Međutim, članovi porodice osobe koja ima bilo koji od oblika degeneracije frontotemporalnog režnja izloženi su blagom riziku od razvijanja PPA ili nekog drugog oblika tog stanja.

Faktori rizika primarne progresivne afazije uključuju i nesposobnost učenja i posedovanje izvesne genske mutacije.

 

Komplikacije

Kako bolest napreduje, neke druge mentalne sposobnosti, poput pamćenja, mogu biti oslabljene. Kod izvesnih osoba vremenom se mogu razviti neka druga neurološka stanja. Ukoliko do tih komplikacija dođe, obolelom će na kraju biti potrebna svakodnevna nega. Neke osobe obolele od PPA mogu potpuno izgubiti moć govora, a mogu izgubiti i sposobnost razumevanja govornog i pisanog jezika.

Osobe sa primarnom progresivnom afazijom takođe mogu imati i neke društvene i bihevioralne probleme, poput anksioznosti ili razdražjlivosti. Od ostalih problema mogu se javiti ravnodušnost, loše rasuđivanje ili neadekvatno društveno ponašanje.