Definicija
Prehipertenzija predstavlja blago povećanje vrednosti krvnog pritiska. Krvni pritisak sastoji se iz dve numeričke vrednosti: prvi se odnosi na vrednost pritiska u arterijama prilikom srčanog udara dok se drugi odnosi na pritisak u arterijama između dva udara. Prehipertenzija nastaje kada su vrednosti krvnog pritiska između 120-139 mmHg do 80-89 mmHg. To je alarmantni znak da je kod individue moguć nastanak povećanog krvnog pritiska u slučaju ne pridržavanja opštih preventivnih mera. Oba navedena stanja, i prehipertenzija kao i hipertenzija, povećavaju rizik za nastanak srčanog udara, infarkta mozga kao i insuficijencije srca. Gubitak na telesnoj težini, redovna fizička aktivnost kao i druge promene životnog stila mogu često pomoći u kontroli hipertenzije kao i snižavanju rizika udruženih sa njenim nastankom.
Simptomi
Prehipertenzija ne izaziva manifestnu simptomatologiju. Jedini način detekcije prehipertenzije jeste monitoring i kontrola vrednosti krvnog pritiska tokom posete lekaru ili u kučnim uslovima.
Uzroci
Bilo koji faktor koji uslovljava povećanje krvnog pritiska u arterijskom zidu može voditi prehipertenziji. Određena uzročna stanja se smatraju uzrocima povišenih vrednosti krvnog pritiska, te mogu usloviti pojavu prehipertenzije. Ova stanja uključuju:
Aterosklerozu
Opstruktivnu apneu
Oboljenje bubrega
Oboljenje nadbubrežnih žlezda
Oboljenja štitaste žlezde
Određeni medikamenti (kontraceptivne pilule, hladni napici, primena lekova tokom prisutnog bola i drugi) može takođe izazvati privremeno povećanje krvnog pritiska.
Faktori rizika
Određeni faktori koji povećavaju rizik za nastanak prehipertenzije podrazumevaju:
· Starost (najčešće kod mlađih odraslih ili starijih)
· Prekomernu gojaznost
· Pripadnost muškom polu (češće kod osoba muškog pola nego kod žena)
· Afro-Američko poreklo
· Fizička inaktivnost
· Konzumacija duvana
· Postojanje porodične istorije visokog krvnog pritiska
· Postojanje visokih vrednosti natrijuma kao i niskih vrednosti kalijuma
· Unos većih količina alkohola
· Postojanje određenih hroničnih stanja (oboljenja bubrega, dijabetes, apnea)
Komplikacije
Termin prehipertenzija koristi se u medicine radi ilustracije perioda kada je neophodno da osoba započne sa zdravijim načinom života kao što je unos zdravijih namirnica ili započinjanje redovne fizike aktivnosti. Prehipertenzija sama po sebi često ne izaziva komplikacije, ali je ipak moguće pogoršanje zdravstvenog stanja kao i razvoj povišenog krvnog pritiska (hipertenzija) u slučaju ne preduzimanja određenih preventivnih mera.
Visoke vrednosti krvnog pritiska mogu oštetiti vitalne organe i povećati rizik za nastanak određenih stanja kao što je srčani udar, insuficijencija srca, infarkt mozga, aneurizma ili insuficijencija bubrega.
Lečenje
Terapeutski pristupi preporučeni kod prehipertenzije često podrazumevaju promenu načina svakodnevnog života. U slučaju da osoba boluje od prehipertenzije uz istovremeno postojanje dijabetesa, oboljenja bubrega ili kardiovaskularnih oboljenja, lekar može preporučiti medikamente za visok krvni pritisak kao dodatni vid promeni životnih navika. Ove promene mogu uključivati:
· Usmeravanje na zdraviju ishranu bogatu voćem ili povrćem, kao i sa nisikim vrednostima soli
· Održavanje adekvatne telesne težine
· Gubitak prekomernih kilograma ako je to neophodno
· Redovna fizička aktivnost
· Konzumiranje umerenih vrednosti alkoholnih pića
· Prestanak konzumacije duvana
Prevencija
Pridržavanje zdravom načinu života preporučeno je kod lečenja prehipertenzivnog stanja kao i zaustavljanju njegove progresije ka visokom krvnom pritisku (hipertenziji). Preventivne mere podrazumevaju:
· Unos zdravije hrane
· Održavanje telesne težine u fiziološkim granicama
· Unos manjih količina soli
· Konzumacija manjih količina alkohola
· Prestanak konzumacije alkohola
· Prestanak konzumacije duvana
Što se pre započne sa merama prevencija, to je njihov efekat bolji.
