Postkomocioni sindrom (često nazvan skraćeno “PKS”), je kompleks poremećaja koji se obično javljaju nakon povrede glave, ali se ne dovode u vezu sa ozbiljnošću inicijalne povrede. Nije potrebno da osoba ima gubitak svesti kako bi se dijagnostikovao postkomocioni sindrom. Kod većine osoba, simptomi postkomocionog sindroma javljaju se nakon 7 do 10 dana od povrede i mogu nestati nakon tri meseca, mada kod nekih osoba traju i do godinu i više dana.
Simptomi
Među simptome postkomocionog sindroma ubrajaju se:
Glavobolje (koje mogu da variraju od glavobolje tenzionog tipa do migrena)
Vrtoglavica
Umor
Razdražljivost
Anksioznost
Nesanica
Gubitak koncentracije i pamćenja
Osetljivost na buku i svetlo
Priroda ovih simptoma može da se promeni tokom vremena: najčešći su akutni simptomi fizičke prirode, dok su trajniji simptomi uglavnom psihološke prirode. Simptomi poput osetljivosti na buku, problema sa koncentracijom i pamćenjem, razdražljivost, depresija, i anksioznost mogu da se nazovu “kasnim simptomima”, budući da se obično ne javljaju odmah nakon povrede već nekoliko dana ili nedelja posle traume. U nekim slučajevima, poput onih sa blagom povredom mozga, osobe mogu da osete promene u ponašanju i emocijama, kao što su: povećana razdražljivost, sumnjičavost, svadljivost ili agresivnost.
Uzroci
Nisu poznati tačni uzroci zbog čega se kod nekih ljudi razvija PKS nakon udarca u glavu, iako o tome i dalje postoje kontroverzna mišljenja. Na ovu temu iznete su različite teorije. Jedna od njih navodi da je PKS uzrokovan sitnim modricama na nervnim ćelijama mozga kao posledica traume. Druga teorija navodi da je povreda glave dovela do neravnoteže u odnosu hemijskih substanci u mozgu što uzrokuje pojavu simptoma. Neki stručnjaci veruju da je PKS uzrokovan oštećenjem strukture mozga ili prekidom sistema neurotransmisije. Drugi pak veruju da su simptomi vezani za psihološke faktore. U mnogim slučajevima, i psihološki posledice povrede mozga i emotivne reakcije na te posledice imaju značajnu ulogu u razvoju simptoma.
Faktori rizika
Svaka osoba koja je nedavno doživela povredu glave izložena je riziku. Osobe kod kojih postoji veća verovatnoća od ispoljavanja PKS jesu one starije od 40 godina, kao i pripadnice ženskog pola. Budući da neki od simptoma predstavljaju i one koji se javljaju kod depresije, anksioznosti i sindroma post traumatskog stresa, veruje se da osobe kod kojih od ranije postoje psihijatrijski problemi imaju veću sklonost ka razvijanju PKS nakon povrede glave.
Neka istraživanja pokazala su da postoje različiti faktori rizika koji neku osobu čine podložnijom ispoljavanju postkomocionog sindroma, posebno ukoliko je reč o:
Mlađoj osobi muškog pola
Starijoj osobi
Beskućniku
Osobi koja ima istoriju mentalnih problema
Osobi koja se bavi sportom.
Prevencija
Jedini poznati način da se spreči PKS jeste pre svega izbegavanje povrede glave, iako naravno niko ne može bude spreman za svaku moguću situaciju. Neki korisni saveti za izbegavanje povreda glave su: vezivanje sigurnosnog pojasa; upotreba kacige; uklanjanje malih tepiha; poboljšanje osvetljenosti prostorija i postavljanje rukodržača.
