Definicija
Poremećaji plučnih valvula predstavljaju česta stanja izazvana defektom pulmonarne valvule, koja je zadužena za održavanje adekvatnog protoka krvi iz srčanog mišića ka plućnoj cirkulaciji. Poremećaj najčešće nastaje kada jedna ili više srčanih valvula ne funkcioniše adekvatno.
Postoje dva najčešća tipa oboljenja valvula koja podrazumevaju valvularnu stenozu i insuficijenciju.
Valvularna stenoza: stanje koje nastaje kada je otvor valvule suviše uzan, što izaziva povećane energetske potrebe za normalnim odvijanjem srčanih kontrakcija tokom kojih se krv istiskuje u perifernu cirkulaciju.
Valvularna insuficijencija: naziva se i regurgitacija; ovo stanje se javlja u slučaju oboljenja ili abnormalne funkcije valvule pri čemu je njeno zatvaranje nepotpuno. Usled toga nastaje retrogradan tok krvi te je za odvijanje srčanih kontrakcija potrebno više energije u cilju nadoknade funkcije insuficijentne valvule.
Terapeutski modaliteti kod postojanja disfunkcije pulmonarne valvule zavise od vrste oboljenja pulmonarne valvule kao i od stepena težine samog poremećaja.
Simptomi
Najčešći znaci i simptomi oboljenja pulmonarnih valvula podrazumevaju sledeće:
Umor
Vrtoglavicu
Gubitak daha
Nelagodnost u grudima
Srčane palpitacije
Oticanje članka, stopala i abdomena
Dobijanje na telesnoj težini
Prisutni simptomi nisu uvek u korelaciji sa stepenom težine individuine bolesti. Kod određenih osoba, oboljenje može biti asimptomatsko i pored postojanja kombinovanih poremećaja srčanih valvula, što zahteva neodložan tretman.
Uzroci
Tačan etiopatogenetski uzrok oštećenja pulmonarne valvule još uvek je nepoznat. Poremećaj može nastati i pre rođenja ili tokom života odnosno biti stečeno tokom života odrasle osobe. Opisane su mnoge promene u sklopu oboljenja srčanih valvula. Ove promene nastaju usled:
Reumatske groznice (najčešće streptokokne infekcije grla)
Endokarditisa
Prolapsa mitralne valvule
Oboljenja koronarnih arterija
Srčanog napada
Sifilisa
Hipertenzije
Aneurizme arterije
Ređi poremećaji koji nastaju usled oboljenja pulmonarnih valvula podrazumevaju sledeće:
Tumore
Upotrebu određenih medikamenata
Ekspoziciju radijacionom zračenju usled postojanja karcinoma
Faktori rizka
Faktori koji povećavaju rizik za nastanak oboljenja plučne valvule podrazumevaju sledeće:
Konzumaciju duvana
Stariju uzrastnu dob
Prekomernu gojaznost
Konzumaciju alkohola u većim količinama
Postojanje hrončne bolesti
Upotrebu steroida
Postojanje dijabetesa
Postojanje prethodnog oboljenja bubrega
Oslabljena funkcija srčane pumpe
Postojanje ozbiljnije bolesti srca
Neadekvatna nutritivna vrednost unetih namirnica
Komplikacije
Potencijalne komplikacije koje mogu nastati usled oboljenja pulmonarne arterije podrazumevaju sledeće:
Insuficijenciju srca
Životno ugrožavajuće stanje
Kardiomiopatiju
Letalan ishod
Lečenje
Terapeutski pristup oboljenju pulmonarne arterije usmereno je na sniženje prethodnog opterećenja srca, uspostavljanje normalnog srčanog ritma kao i preveniranje nastanka krvnih ugrušaka u infarkta. U određenim slučajevima, oboljenje pulmonarnih valvula može se pratiti ili zahtevati administraciju antibiotika na osnovu prisutne simptomatologije. Kod težih slučajeva, može biti indikovan hirurški tretman.
Postoji nekoliko hirurških procedura:
Kateterizacija srca: hirurška procedura koja podrazumeva plasiranje tubusa u venski sud u preponi koji se pozicionira u smeru ka srcu i dalja manipulacija instrumentima putem tubusa u cilju adekvatne dijagnoze i lečenja kardiovaskularnog poremećaja.
Reparacija srčane valvule: hirurška procedura koja podrazumeva odvajanje fuzionisanih kuspisa valvule, suturiranje odvojenih kuspisa ili preoblikovanje delova zalistaka kako bi se omogućilo njihovo pravilno zatvaranje.
Prevencija
Iako oboljenje pulmonarnih valvula nije preventabilno, postoji nekoliko mera koje mog uticati na poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i usporiti progresiju oboljenja. One podrazumevaju:
Prestanak konzumacije duvana
Pridržavanje pravilnom načinu ishrane
Redukciju nivoa stresogenih faktora putem fizičke aktivnosti
Kontrolisanje telesne težine u cilju smanjenja opterećenja srčanog rada.
