Definicija

Kada se u urin izlučuje prevelika količina proteina dolazi do pojave stanja koje se naziva nefrotični sindrom. On se javlja zbog oštećenja grupe sitnih krvnih sudova (kapilara) u bubrezima u kojima se obavlja prečišćavanje krvi i izbacivanje višak tečnosti. Ovaj sindrom dovodi do oticanja ekstremiteta, posebno stopala i skočnih zglobova. Takođe može povećati rizik i od pojave nekih drugih zdravstvenih problema. Lečenje obično obuhvata saniranje početnog zdravstvenog problema koje je dovelo do pojave nefrotičnog sindroma. Nefrotični sindrom povećava rizik od infekcija i povećanog broja krvnih ugrušaka. Ove i slične komplikacije obično se sprečavaju primenom terapije ili pridržavanjem određenog režima ishrane.

 

Simptomi

Simptomi nefrotičnog sindroma mogu biti:

Edem-pojava značajnih otoka oko očiju, na stopalima i skočnim zglobovima

Penasta mokraća čiji je uzrok povećan sadržaj proteina u mokraći

Dobijanje na težini zbog velike količine tečnosti koja se zadržava u organizmu

 

Uzroci

Nefrotični sindrom javlja se kada dođe do oštećenja kapilara u krvnim sudovima bubrega. Grozdovi tih sitnih krvnih sudova nazivaju se glomeruli. Oni prečišćavaju krv izdvajanjem štetnih supstanci od korisnih. Zdravi glomeruli održavaju normalan nivo proteina u krvi koji je potreban za održavanje odgovarajuće količine tečnosti u telu, a da ona ne ode u urin. Ukoliko su glomeruli oštećeni, dolazi do prevelikog oticanja proteina iz organizma. Upravo to dovodi do pojave nefrotičnog sindroma.

Mnoge bolesti i stanja mogu da dovedu do oštećenja glomerula:

Abnormalna funkcija bubrega koja ne može lako da se odredi jer bubrežno tkivo pod mikroskopom deluje normalno (bolest sa minimalnim promenama)

Fokalna segmentalna glomeruloskleroza

Membranozna nefropatija

Bolest bubrega izazvana dijabetesom

Amiloidoza

Sistemski lupus eritematozus

Krvni uguršak u bubrežnoj veni

Otkazivanje srca

 

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od nefrotičnog sidnroma su:

Medicinska stanja i oboljenja koja oštećuju bubrege, poput: dijabetesa, lupusa, amiloidoze, bolest minimalne promene i druge bolesti bubrega

Neki lekovi poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili lekovi protiv infekcija

Neke infekcije poput one HIV-om, hepatitisom B, hepatitisom C i malarijom

 

Komplikacije

Neke od komplikacija koje se mogu javiti su:

Krvni ugrušci

Visok nivo holesterola u krvi

Viši nivo triglicerida u krvi

Visok krvni pritisak

Neuhranjenost

Infekcije

Akutna bubrežna insuficijencija

Hronična bolest bubrega

 

Lečenje

Lečenje nefrotičnog sindroma obično podrazumeva lečenje oboljenja zbog kog je došlo do nejgove pojave. Lekovi koje lekar može prepisati obično obuhvataju sledeće:

Lekove za regulaciju krvnog pritiska

Pilule za izbacivanje tečnosti i smanjenje otoka

Lekovi koji snižavaju holesterol

Imunosupresivni lekovi

Lekovi za razređivanje krvi kako se ne bi stvarali ugrušci

Prevencija

Dokazano je da izvesne promene u načinu ishrane mogu pomoći u rešavanju problema nefrotičnog sindroma. Dobro bi bilo posetiti specijalistu i razgovarati o tome šta bi trebalo jesti, kako bi se ublažili simptomi i lakše izbegle moguće komplikacije. Nutricionisti savetuju da bi osoba sa nefrotičnim sindromom trebalo da jede:

Nemasno meso

Obroke sa niskim sadržajem soli kako bi se kontrolisali otoci koji se obično javljaju tokom nefrotičnog sindroma

Smanjenje unosa masti i holesterola u ishrani, kako bi se kontrolisao nivo holesterola u krvi.