Definicija
Lobularni karcinom dojke in situ (engl. skrać. LCIS) je retko stanje koji se karakteriše rastom abnormlanih ćelija. Abnormalne ćelije razmnožavaju se u režnjevima (lobusima) dojke. Ovo stanje samo po sebi nije rak, ali ukoliko osoba ima dijgnozu LCIS to znači da je kod te osobe znatno povećan rizik od dobijanja raka dojke.
Lobularni karcinom in situ obično se ne može primetiti na mamogramu. Često se LCIS otkriva nakon biopsije dojke u cilju provere nekog drugog stanja, poput izrasline na dojci ili nejasnog mamograma.
Žene kod kojih je LCIS dijagnostikovan imaju veći rizik od nastanka invazivnog raka dojke. Za njih je preporučljivo redovno praćenje stanja i razmatranje nekih metoda lečenja koje će smanjiti rizik od nastanka raka dojke.
Simptomi
Ne postoje simptomi koji se vezuju za lobularni karcinom in situ. Ovo stanje obično prođe bez vidljivih znakova. Najčešće se otkriva ispitivanjem nekih drugih abnormalnih pojava u ovom delu tela.
Međutim, ukoliko se primeti bilo kakva promena na grudima (kvrga, nabor, zadebljala koža ili iscedak bradavice), bilo bi dobro posetiti lekara.
Rutinski skrining na rak dojke trebalo bi uzeti u razmatranje, kako bi se pratile i držale pod nadzorom sve moguće promene.
Uzroci
Nije sasvim poznato šta dovodi do nastanka lobularnog karcinoma in situ. Formira se zbog genetske mutacije ćelija u lobulima grudi u kojima se proizvodi mleko. Ćelije menjaju strukturu, postaju abnormalne i ostaju u lobusu, na mestu (in situ). Ćelije se ne šire i ne napadaju ostatak tkiva dojki. LCIS se ne pretvara u rak, ali povećava rizik od dobijanja raka. Neke statistike ukazuju na to da se taj rizik kod žena koje imaju LCIS povećava za čak 20%. Što znači, od 100 žena sa dijagnozom LCIS, njih 20 će dobiti rak dojke. Mešutim, svaka žena ima individualni rizik od dobijanja raka dojke, koji opet zavisi od mnogih faktora.
Faktori rizika
Rizik dobijanja LCIS može da se poveća iz sledećih razloga:
Porodična istorija oboljevanja-Ukoliko su neki od bliskih članova porodice imali rak dojke, rizik za dobijanje LCIS je veći.
Zamenska hormonska terapija-ukoliko žene koriste hormonsku terapiju tokom menopauze duže od 3 do 5 godina, rizik od dobijanja LCIS se povećava.
Starosna dob-većina žena obolelih od LCIS je u ranim 40-im godinama, ili starije.
Lečenje
Kada se odlučuje o načinu lečenja lobularnog karcinoma in situ, trebalo bi uzeti u obzir nekoliko faktora, kao i same osobine pacijenta.
Pristupi u lečenju mogu biti sledeći: praćenje, lečenje ili hirurški zahvat.
Pažljivo praćenje uz često testiranje na bilo koje znake raka preko: redovnih samopregleda dojke, kliničkih pregledi dojke dva puta godišnje, godišnjeg skrininga i drugih metoda pregleda poput magnetne rezonance.
Još jedan tip lečenja je i preventivno uzimanje lekova kako bi se smanjio rizik dobijanja raka dojke.
Konačno, kao jedna od opcija je i uklanjanje LCIS hirurškim putem. LCIS može da se ukloni tokom biopsije ili nekog dodatnog zahvata ukoliko se već otklanja određeni deo nekog tkiva u blizini. I dalje će biti potrebni redovni pregledi i kontrole, budući da rizik do dobijanja raka ostaje. Takođe postoji i mogućnost za preventivnu mastektomiju tokom koje se obe dojke uklone u cilju smanjenja rizika koji u nekim slučajevima postoji.
Neke preventivne more koje možemo provesti sami za smanjenje rizika:
Ograničena upotreba alkohola na jedno piće dnevno ili potpuno izbacivanje alkohola iz upotrebe
Održavanje normalne telesne težine
Manji unos kalorija
Vežbanje najmanje 30 minuta dnevno tokom što više dana u nedelji.
