Definicija
Leukoplakija je stanje kod koga dolazi do stvaranja debelih i belih naslaga koje se ne mogu skinuti, i to na unutrašnjoj strani obraza, na podu usne duplje ili jeziku. Uzrok nastanka leukoplakije nije poznat, ali lekari smatraju da duvan može biti jedan od ključnih faktora. Iako nije opasna, leukoplakija u nekim slučajevima može biti ozbiljna. Većina ovih naslaga ne dovodi do nastanka raka. Međutim, neke mogu dati rane naznake raka. Mnogi slučajevi raka zabeleženi su oko mesta na kome se leukoplakija javila, poput raka donje strane jezika i poda usne duplje, tako da je izuzetno važno redovno odlaziti kod stomatologa, kako bi se uočile sve neobične i dugotrajne promene u ustima.
Simptomi
Naslage leukoplakije mogu biti različitog izgleda. One se obično pojavljuju na sluzokoži (sa unutrašnje strane obraza), na podu usne duplje ili jeziku i ne mogu da se skinu. One mogu biti:
Bele ili sivkaste
Ravne i nepravilne teksture
Debele ili tvrde na nekim delovima
U pratnji crvenih ili uzdignutiih lezija (koje mogu da imaju neke prekancerozne promene)
Postoji i tip koji se naziva vlasasta leukoplakija. Ona se obično javlja kod osoba sa slabim imunim sistemom usled uzimanja lekova zbog nekog drugog oboljenja, posebno kod infekcije HIV-om. Ovaj oblik leukoplakije manifestuje se u vidu belog oboda na bočnim stranama jezika.
Osoba bi trebalo da se obrati stomatologu ako primeti nešto od navedenog:
Bele ranice u ustima koje ne zarastaju u roku od 15 dana
Bela, crvena, tamna ispupčenja
Promena u tkivu usne duplje koja se ne menja
Uzroci
Upotreba duvana je jedan od faktora koji je najodgovorniji za nastanak leukoplakije. Osobe koje redovno žvaću duvan imaju naslage leukoplakije na mestima na obrazu gde duvan stoji. Stalna upotreba alkohola ili drugih supstanci koje hronično iritiraju sluzokožu mogu se povezati sa pojavom leukoplakije.
Vlasasta leukoplakija nastaje od infekcije Epštajn Barovim virusom (EBV). EBV virus ostaje doživotno u organizmu. Virus je latentan, i javlja se u slučajevima kada imuni sistem oslabi usled neke bolesti ili upotrebom nekih lekova. Ukoliko se virus ponovo aktivira može doći do pojave vlasaste leukoplakije.
Osobe inficirane HIV-om i sa SIDOM, sklone su pojavi vlasaste leukoplakije. Iako se broj slučajeva smanjuje tokom godina, dosta osoba koje su HIV pozitivne i dalje imaju leukoplakiju. Leukoplakija može da se pojavi kao jedan od prvih simptoma infekcije virusom HIV.
Faktori rizika
Žvakanje duvana kao i pušenje mogu da povećaju rizik od nastanka leukoplakije.
Komplikacije
Leukoplakija nije uvek ozbiljno stanje i ne oštećuje trajno tkiva usne duplje. Međutim, ona može da se poveže sa pojavom raka usne duplje, budući da su se brojni slučajevi raka usne duplje javili na mestu u blizini naslaga leukoplakije. Čak i ukoliko se naslage leukoplakije uklone, ipak ostaje mogućnost pojave raka. S druge strane, vlasasta leukoplakija nije bolna i ne ukazuje na rak, ali može biti znak infekcije virusom HIV.
Lečenje
Ukoliko prestanak pušenja i upotrebe alkohola ne dovedu do njenog povlačenja i ne poboljšaju stanje, a postoje i rani znaci raka, stomatolog bi trebalo da preporuči sledeći način lečenja: uklanjanje naslaga leukoplakije uz pomoć skalpela, lasera ili krioterapije kojom se zamrzavaju i uništavaju ćelije raka; kao i redovne kontrole za slučaj da se stanje ponovo javi. Lečenje je najefikasnije kada je bolest na početku razvoja.
Obično ne postoji potreba da se vlasasta leukoplakija leči, budući da ona nije simptom raka usne duplje. Lekar može da preporuči sistemsko ili lokalno lečenje. Međutim, po završetku lečenja leukoplakija može ponovo da se javi i zbog toga se savetuju redovne posete lekaru kako bi se pratilo stanje i uočile moguće promene na tkivu u slučaju ponovne pojave leukoplakije.
Prevencija
Leukoplakija može da se spreči ukoliko se izbegava upotreba alkoholnih i duvanskih proizvoda.
