Definicija
Kuga predstavlja letalno infektivno oboljenje izazvano bakterijskim uzročnikom Yesinia pestis. Bakterije su predominantno pronađene kod pacova i buva koje se hrane njima. Individue i druge životninje mogu se zaraziti kugom prenetom nakon ujeda pacova ili buve ili tokom manipulacije inficiranim životinjama. Najčešća forma kuge, poznata kao bubonski oblik, rezultuje otečenim limfnim nodusima u preponama, pazuhu ili vratu. Najređe i najsmrtonosnija forma kuge zahvata plućni sistem i može se širiti sa jedne individue na drugu.Terapeutski pristupi podrazumevaju primenu najjačih antibiotika u cilju prevencije ozbiljnih komplikacija.
Simptomi
Postoje tri forme kuge:
Bubonska kuga izaziva tonzilits, adenoiditis, zapaljenski proces slezine i timusa. Simptomi mogu podrazumevati osetljive limfne žlezde, drhtavicu, bolove, umor i temperaturu.
Septikemijska kuga nastaje kada se bakterija koja izaziva kugu razmnožava u cirkulaciji. Simptomi mogu uključivati groznicu, drhtavicu, abdominalne bolove, dijareju, povraćanje, šok ili potkožno krvarenje ili u drugim organima.
Plučni oblik kuge zahvata pluća i najčešći je oblik teže forme kuge. Znaci i simptomi mogu biti evidentni par sati nakon infekcije i mogu uključivati kašalj sa krvavim sputumom, otežano disanje, visoku temperaturu, mučninu, povraćanje i slabost.
Upotreba antibiotika od vitalnog je značaja za terapeutski tretman u ciju prevencije fatalnih posledica.
Uzroci
Kuga je izazvana bakterijom Yersiniom pestis, koja se prenosi na čoveka tokom ujeda buve koje su prethodno zaražene ili hranjene životinjama, kao što su pacovi, veverice, pustinjski psi i veverice. Bakterija takođe može invadirati organizam u slučaju da osoba inficirana kugom od ujeda buve ili nakon hranjenja inficiranim glodarima. Najozbiljniji oblik kuge, nazvan plućna kuga, zahvata pluća i može se širiti sa osobe na osobu prilikom infekcije kapljičnim putem dospelim u vazduh ili preko obolele životinje.
Faktori rizika
Faktori rizika za razvoj kuge su malobrojni; ipak, postoji nekoliko faktora koji mogu povećati šanse za nastanak ovog oboljenja. Oni podrazumevaju lokalizaciju, vrstu profesije i hobije.
Lokalizacija: epidemije kuge najčešće se javljaju u ruralnim područjima kao i u urbanism regijama koje se karakterišu prekomernom naseljenošću, lošim higijenskim uslovima kao i brojnom populacijom pacova (Afrika)
Profesija: veterinari i njihovi asistenti poseduju najveći rizik za stupanje u kontakt sa kugom inficirnim životinjama
Hobiji: kampovanje, biciklizam ili pešačenje u kugom zahvaćenim područjima povećavaju rizik za nastanak ujeda inficiranom buvom.
Komplikacije
Komplikacije kuge mogu uključivati sledeće:
· Letalan ishod: nelečena kuga poseduje visoku incidence letalnog ishoda.
· Gangrena: stvaranje krvnih ugrušaka u prstima stopala i šaka može usloviti oštećenje krvnog protoka i izazvati nekrozu tkiva i smrt.
· Meningitis: zapaljenski proces okružujućih membrana mozga i kičmene moždine
Lečenje
Terapeutski pristupi kod lečenja kuge podrazumevaju izolovanje obolele osobe u zasebnu bolesničku prostoriju i administriciju jakih antibiotika kao što su:
Gentamicin
Doksiciklin (Vibramycin)
Ciprofloksacin(Cipro)
Levofloksacin (Levaquin)
Prevencija
Postoji nekoliko preporuka za lečenje tokom ekspozicije kugi i oni podrazumevaju:
Administraciju određenih antibiotika u period povećanog rizika ili prisutne epidemije gripa
Odstranjivanje buva sa životinja
Upotreba sredstava protiv insekata tokom kampovanja, pešačenja ili u regijama sa većom populacijom glodara
Održavanje higijenskih kućnih uslova ili kontrolisanje potencijalnih štetnih infektivnih supstanci (izolacija glodara).
