Definicija
Kratkovidost ili miopija je najčešći poremećaj vida u današnje vreme. Ona predstavlja stanje u kome osoba može dobro da vidi bliske predmete, ali ne i one da udaljenosti, koji joj deluju mutno. Razvoj kratkovidosti može biti postepen ili nagli. Obično se pogoršava tokom detinjstva i puberteta. Veruje se da je nasledna jer se obično javlja među članovima porodice. Kratkovidost se dijagnostikuje tokom običnog očnog pregleda, i lako se koriguje nošenjem određenih naočara za vid ili kontaktnih sočiva. Takođe se može uzeti u obzir i operacija kao jedna od opcija.
Simptomi
Simptomi mogu biti:
Nejasni predmeti na udaljenosti
Glavobolje
Potrebno je delimično skupiti kapke kako bi se izoštila slika
Teškoće da se vidi jasno naročito tokom vožnje ili tokom noći
Simptomi su obično vidljivi u detinjstvu, tako da se kratkovidost dijagnostikuje rano tokom školovanja mešu tinejdžerima. Uobičajeni simptomi kod dece su:
Preterano treptanje
Često trljanje očiju
Stalno žmirkanje
Neprepoznavanje udaljenih predmeta
Potreba da se bude bliže školskoj tabli ili ekranu
Preporučljivo je javiti se lekaru kada osoba uoči neki od gore navedenih simptoma, naročito ukoliko oni ometaju svakodnevne aktivnosti i izvođenje zadataka ili je kvalitet vida smanjen. Međutim, ukoliko osoba primeti iznenadnu pojavu bleštanja svetlosti, lebdeće predmete pred očima, ili senku koja prekriva deo vidnog polja, potrebno je tražiti hitnu pomoć lekara.
Uzroci
Uzroci kratkovidosti obično su izduženi oblik oka ili previše oštro zakrivljena rožnjača oka. Ovo stanje dovodi do toga da se svetlost koja dopire u oko fokusira ispred mrežnjače a ne na njoj, što dovodi do pojave zamućenog vida. Nije poznato zbog čega neke osobe imaju oko koje je izduženijeg oblika, ali se veruje da je ova pojava uzrokovana genetskim faktorima, kao i nekim uslovima okolne sredine.
Faktori rizika
Porodična istorija kratkovidosti, naročito ukoliko su oba roditelja kratkovida
Nedovoljno provođenje vremena napolju
Mnogo čitanja
Komplikacije
Komplikacije koje se mogu javiti usled kratkovidosti su:
Naprezanje očiju-previše žmirkanja i naprezanja očiju kako bi se postigao fokus i izoštrila slika vodi do pojave glavobolja i naprezanja očiju
Smanjena svakodnevna aktivnost-osoba koja je kratkovida ne može normalno da izvodi dnevne aktivnosti i zadatke, a ograničen vid može da smanji uživanje u svakodnevnom životu
Ugrožena bezbednost osobe koja je kratkovida, kao i ljudi koji je okružuju
Problemi sa očima poput odignuća mrežnjače, glaukoma i katarakte
Lečenje
Terapija koja se preporučuje kod kratkovidosti, a koja može da unapredi vid jeste upotreba korektivnih sočiva ili refraktivna hirurgija.
Korektivna sočiva obuhvataju naočare za vid ili kontaktna sočiva koja nadomešćuju povećanu zakrivljenost rožnjače ili povećanu dužinu oka.
Refraktivna hirurgija je procedura tokom koje se preoblikuje rožnjača uz pomoć laserskih zraka. Procedure refraktivne hirurgije mogu biti:
-Keratomileusis uz pomoć primene lasera in-situ (LASIK)
-Subepitelijalna keratekomija uz pomoć lasera (LASEK)
-Fotorefraktivna keratokomija (PRK)
-Uradnja intraokularnog sočiva (IOL)
Nažalost, operacija je rizična i postoje neke komplikacije koje se mogu javiti nakon ovih zahvata, na primer: prevelika ili premala korekcija, sporedni efekti koji se javljaju na čulu vida, suve oči, infekcija, ožiljci na rožnjači i, dosta ređe, gubitak vida.
Kratkovidost ne može da se spreči,ali se napredak bolesti može ublažiti. Primenom sledećih saveta možete doprineti očuvanju vida:
Redovne kontrole oka
Zaštita očiju od sunca
Sprečiti povrede oka
Kontrola hroničnih zdravstvenih stanja
Zdrava ishrana
Prestanak pušenja
Upotreba odgovarajućih korektivnih sočiva.
