Šta je kompjuterizovana tomografija srca?
CT (Kompjuterizovana tomografija) namenjena srcu je dijagnostički test koji omogućava obradu slika anatomskih delova putem običnih X-zraka. Ovaj dijagnostički metod omogućava trodimenzionalne slike srca i koronarnih arterija.
Čemu služi kompjuterska tomografija srca?
Magnetna rezonanca srca omogućava vizuelizaciju srca i koronarnih arterija kao i svako prisustvo ateroskleroze u arterijama. Osim toga, izvođenje magnetne resonance uz upotrebu kontrasta može da odredi stepen prisustva ateroskleroze. Samo testiranje vrši se u dve glavne kliničke situacije:
- U primarnoj prevenciji: kardiovaskularni rizik može bolje da se odredi izračunavanjem koronarnog kalcijum-rezultata (bez kontrasta), dok uz upotrebu kontrasta on omogućava jedinstveni uvid u prisustvo bolesti koronarnih arterija još u ranoj fazi, čak i nekoliko godina pre nego što bi došlo do pojave simptoma.
- Kod pacijenata kod kojih je iz različitih kliničkih razloga potrebno izvršiti procenu anatomije koronarnih arterija, otkrivanje bilo kakvih suženja (stenoza) ili okluzija: pacijenti sa nedovoljno jasnim prethodnim nalazima, sa prethodno ugrađenim bajpasima, sa hroničnom koronarnom okluzijom, kandidati za intervenciju na srčanim zaliscima, itd.
Najbolji scenario je negativna prediktivna vrednost od 100% (ukoliko nema pokazatelja oboljenja srčanih arterija, onda se one karakterišu kao zdrave).
Način obavljanja pregleda
Ova vrsta pregleda zahteva od pacijenta da ne jede najmanje 6 sati pre pregleda; međutim, normalno uzimanje vode je dozvoljeno. Pacijent je potrebno da se prethodno potvrgne testiranju krvi (kreatinin) kako bi se prekontrolisala bubrežna funkcija i samim tim pacijentova mogućnost da bez problema izbaci kontrast iz organizma. Bilo koja terapija lekovima ne sme da se prekine, naročito ona koja se uzima za visok krvni pritisak i dijabetes. Pacijent takođe mora da donese i sve prethodne nalaze vezane za kardiovaskularni sistem. Pacijenti ne bi trebalo da nose bilo kakve metalne predmete (ogrlice, prstenje, minđuše, pirsing) budući da oni mogu dovesti do promena na slikama.
Koji pacijenti mogu da se podvrgnuti pregledu?
Upotreba kontrasta može biti kontraindikovana u slučaju prethodnih alergijskih reakcija, bubrežne insuficijencije, i teških oboljenja srca, kao i u drugim retkim okolnostima. U slučaju bilo kakve sumnje, molimo da kontaktirate vašeg lekara ili nadležnu zdravstvenu ustanovu.
Generalno, pregled se obavlja sa više opreza kod žena u reporoduktivnom dobu. Trudnice ili žene koje sumnjaju da su trudne obavezno moraju to da prijave lekaru. Ukoliko žena doji, leakr će joj dati smernice o dojenju ili da odloži pregled.
Da li je pregled bolan ili opasan?
Pregled je generalno bezbolan. Pacijent može da čuje samo buku koja je vezana za rad samog dijagnostičkog aparata. Jedina nelagoda vezuje se za ubrizgavanje kontrasta koji se daje intravenozno i koji može da dovede do osećaja vrućine. Mašina za kompjutersku tomografiju je otvorena cev, tako da ne uzrokuje anksioznost kod pacijenata koji pate od klaustrofobije.
Na kom principu radi kompjuterska tomografija srca?
Pacijent leži na krevetu koji se horizontalno pokreće u otvorenoj cevi. Pre samog pregleda, može se ukoliko je potrebno, dati lek koji dovodi do smanjenja brzine srčanih otkucaja. Kako bi se obezbedila kvalitetna slika, pacijent mora da miruje tokom pregleda i da zadržava dah u trajanju od 10-15 sekundi. Prosečno trajanje pregleda je oko 15 minuta.
