Definicija
Keratozis pilaris (još se naziva i folikularna keratoza ili u narodu “guščija koža”) je veoma često, ali bezopasno stanje kože. Ono dovodi do stvaranja sitnih kvržica koje liče na akne, i grubih površina na koži obraza, ruku, butina i sedalnog dela. Ove krvge obično ne bole i ne svrbe, uglavnom su bele i ređe crvene boje. Zbog njih koža deluje poput šmirgle. Ovo stanje kože može biti dosadno budući da se ne leči nimalo jednostavno. Međutim, obično nije ozbiljno i ne pogoršava se. Iako ovo stanje ima veliki broj dece i tinejdžera, ono obično nestane u zrelom dobu (najviše do 30. godine života). Izgled keratozis pilarisa može da se unapredi upotrebom nekih lekova, preparata i nekim sredstvima kućne nege.
Simptomi
Iako obično nestaje do 30. godine života, može da se javi u bilo kom uzrastu, ali je ipak najčešći kod mlađih osoba.
Među simptomima mogu biti:
Sitne, bele ili crvene kvržice na nadlaktici, nogama i sedalnom delu, kao i na obrazima
Suva, hrapava koža koja ponekad svrbi na mestima gde se kvržice pojavljuju
Pogoršavanje stanja tokom zime (zbog niske vlažnosti koža postaje suvlja)
Iako se ovo stanje kože postepeno samo od sebe sanira, ponekad može da dovede do ožiljaka, posebno na licu.
Ovo stanje ne prestavlja ozbiljan zdravstveni problem. Međutim, osoba bi trebalo da se konsultuje sa dermatologom koji može da pomogne u bržem saniranju stanja.
Uzroci
Keratozis pilaris javlja se kao rezultat nagomilavanja keratina. Keratin je tvrdi protein koji štiti kožu od štetnih materija i infekcija. On formira čepove koji zatvaraju otvore folikula dlake, tako da ukoliko se formira mnogo takvih čepova dolazi do nastanka hrapave i krvgave kože.
Lečenje
Većina opcija za saniranje keratozis pilarisa obuhvataju mere nege koju pacijent sam sprovodi, obično uz pomoć krema koje smekšavaju nagomilani keratin i sprečavaju sušenje kože.
Lekovi koji se koriste mogu biti: topični eksfolijanti i retinoidi, kao i laserska terapija.
Upotreba ovih tretmana može da poboljša izgled kože.
Prevencija
Keratozis pilaris ne može da se spreči. Međutim, dobro je održavati kožu vlažnom i zdravom i to:
Redovnim vlaženjem kože (vlažne kreme koje pokrivaju kožu i time sprečavaju njeno isušivanje)
Ograničenje vremena kupanja (do otprilike 10 minuta, jer dugo tuširanje i kupke uklanja prirodnu masnoću kože)
Upotreba mlake vode (vrela voda uklanja prirodnu masnoću kože)
Izbegavanje jakih sapuna (koristiti blage sapune; izbegavati upotrebu dezodoransa i antibakterijskih deterdženata; koža bi nakon kupanja trebalo da bude meka i glatka, a ne zategnuta i suva)
Lagano tapkanje kože (a ne grubo trljanje) kako bi se ostavilo malo vlage na površini kože
Upotreba ovlaživača prostora (kućnog aparata koji će pomoći da se drži optimalna vlaga u životnom prostoru).
