Definicija
Kada dođe do istanjenja rožnjače i ona poprimi oblik konusa tako što se ispupči prema napred, dolazi do nastanka stanja koje se zove keratokonus.
Rožnjača je bistra, zaokrugljena prednja površina oka.
Konusni oblik rožnjače koji se javlja prilikom pojave keratokonusa dovodi do zamućenog vida, a oko postane osetljivo na svetlost i odsjaj.
Keratokonus obično napada oba oka. Uglavnom se javlja kod ljudi starosne dobi između 10 i 25 godina, a stanje se postepeno razvija tokom 10 godina, pa i duže.
Problemi sa vidom se lako ispravljaju nošenjem mekih kontaktnih sočiva ili naočara. Kako stanje napreduje, osoba koja ima ovo oboljenje možda će morati da počne da koristi drugi tip sočiva. Ukoliko stanje napreduje i postane još ozbiljnije, biće potrebna transplantacija rožnjače kako bi se keratokonus sanirao.
Simptomi
Kako bolest napreduje tako se menjaju i simptomi keratokonusa. Među njima su:
Zamučen vid
Iskrivljen vid
Osetljivost na jače svetlo ili odsjaj
Problemi sa vidom u noćnim uslovima
Česta promena dioptrije
Naglo pogoršanje vida zbog curenja tečnosti iz rožnjače
Uzroci
Nije poznato šta dovodi do pojave keratokonusa, ali se on može povezati sa:
Nasilnim trljanjem očiju
Nošenjem kontaktnih sočiva dugi niz godina
Retinitis pigmentosa
Retinopatija
Rano sazrevanje
Vernalni keratokonjunktivitis
Kombinacija poremećaja poput abnormalnosti u enzimima ili nasledni faktori, poput Daunovog sindroma
Faktori rizika
Određene nasledne bolesti ili genetska stanja, poput: Daunovog sindroma, Leberove kongenitalne amauroze, Ehlers-Danlos sindroma ili osteogenezisinperfekta, mogu povećati rizik od nastanka keratokonusa. Rizik je takođe veći ukoliko je ova bolest već bila prisutna u porodici.
Komplikacije
Ponekad rožnjača može brzo da otekne i da dovede do smanjenog vida i stvaranja ožiljnog tkiva na rožnjači. Ukoliko je keratokonus uznapredovao, rožnjača može da ima ožiljno tkivo na mestu na kome je nastao konus. Kornea sa ožiljkom dovešće do ozbiljnih problema sa vidom i može biti potrebna operacija transplantacije. Svakodnevni problemi sa vidom mogu da dovedu do toga da osoba bude anksiozna, tako da će nalaženje načina da se prilagodi novom stanju doneti veliko olakšanje.
Lečenje
Lečenje zavisi od toga koliko je stanje uznapredovalo. Blagi keratokonus neće neće dovesti do problema sa vidom i nije potrebno da se dodatno leči, tako da se može lako sanirati upotrebom kontaktnih sočiva i naočara. Međutim, ukoliko je stanje uznapredovalo, odnosno ukoliko nošenje sočiva postane problem, ili dođe do pojave ožiljnog tkiva na rožnjači, može biti potreban hirurški tretman.
U nekim slučajevima, rešenje su kontaktna sočiva. Pacijenti često koriste:
Naočare za vid
Mekana kontaktna sočiva
Tvrda gas propusna kontaktna sočiva
Obrnuta sočiva
Hibridna sočiva
Sočiva većeg prečnika
Sa druge strane, ukoliko je potrebna operacija, postoje sledeće opcije:
Kornealni umeci-Operacija koja obuhvata implantaciju dva, tanka, providna, zakrivljena plastična umetka u rožnjaču, koji kasnije mogu da se izvade. Ovi umeci uspostavljaju normalni oblik rožnjače, usporavaju napredak keratokonusa i smanjuju potrebu za transplantacijom. Takođe, oni čine oko tolerantnijim i pogodnijim za upotrebu kontaktnih sočiva. Ovo je dosta rizična operacija budući da može doći do infekcije ili povrede oka tokom samog postupka.
Keratoplastija (transplantacija rožnjače)-Prestavlja hirurški postupak koji se obavlja kod osobe sa izrazito istanjenom rožnjačom ili rožnjačom kod koje postoji ožiljak. Transplantacija rožnjače može biti parcijalna (lamelarna keratoplastija) kod koje se zamenjuje samo jedan deo površine rožnjače; ili može biti potpuna (perforativna keratoplastija) kod koje se čitav deo rožnjače zameni tkivom donora. Takođe može biti i duboka prednja lamelarna keratoplastija koja drži unutrašnji sloj rožnjače i pomaže u sprečavanju odbacivanja transplanta od strane endotelijalnih ćelija, što se može desiti kod transplanta pune debljine. Proces oporavka može trajati do godinu dana i potpuni oporavak vida postiže se obično nakon nekoliko godina. Transplantacija rožnjače je generalno veoma uspešan zahvat, ali moguće komplikacije ipak postoje. Među njima su: slab vid, odbacivanje implanta, astigmatizam, infekcija ili nemogućnost nošenja kontaktnih sočiva.