Terminom infektivne bolesti označavaju se sve bolesti koje nastaju kao posledica infekcije bakterijama, virusima, gljivicama ili parazitima. Većina ovih mikroorganizama živi ili u organizmu čoveka ili na površini kože. Međutim, postoje određene vrste ovih organizama koji mogu dovesti do nastajanja bolesti.

Veliki broj infektivnih bolesti se može preneti sa čoveka na čoveka. Postoje i infektivne bolesti koje se prenose ujedima insekta ili životinja, kao i bolesti koje se dobijaju konzumiranjem kontaminirane hrane ili vode.

Simptomi infektivnih bolesti mogu značajno varirati i zavise od toga koja vrsta mikroorganizma je izazvala bolest. Iako postoji veliki broj različitih infektivnih bolesti, većina njih ima nekoliko zajedničkih simptoma. To su uglavnom povišena telesna temperatura, groznica i malaksalost. Blaži oblici nekih infekcija se uglavnom mogu usprešno izlečiti odmaranjem i kućnim lečenjem. Međutim, postoji i veliki broj infekcija koje mogu biti opasne po život i koje zahtevaju hitnu medicinsku negu.

Oslabljen imuni sistem povećava rizik od nastajanja infekcija. Infektivne bolesti se uglavnom mogu sprečiti redovnom vakcinacijom i održavanjem lične higijene. Veliki broj infektivnih bolesti je gotovo iskorenjen vakcinama – kao na primer velike i male boginje. Redovno pranje ruku i adekvatno pripremanje hrane takođe umanjuju rizik od zaraze.

 

Simptomi

Simptomi infekcije zavise od toga šta ju je izazvalo, kao i celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta. Iako postoji veliki broj različitih infekcija, većina njih deli nekoliko zajedničkih simptoma. Neki od tih simptoma mogu biti:

·         Povišena telesna temperatura

·         Proliv

·         Malaksalost

·         Bolovi u mišićima

Uzroci

Infektivne bolesti nastaju kao posledica zaraze sledećim mikroorganizmima:

·         Bakterijama – bakterije su jednoćelijski organizmi koji izazivaju oboljenja poput streptokokne infekcije grla, tuberkuloze i infekcije urinarnog trakta

·         Virusima – virusi su mikroorganizmi koji mogu izazvati mnoštvo različitih bolesti – od sezonske prehlade pa do side

·         Gljivicama – infekcije gljivicama najčešće izazivaju probleme na koži i u sistemu za varenje. Postoje i određene vrste gljivica koje mogu izazvati oboljenja pluća i nervnog sistema

·         Parazitima – paraziti se prenose ujedima insekata ili životinja, kao i kontaktom sa kontaminiranim životinjskim izmetom. Paraziti mogu izazvati teška hronična oboljenja poput malarije

Prenošenje infektivnih bolesti

Infektivne bolesti se mogu preneti direktnim ili indirektnim putem.

Postoje tri načina na koje se infektivne bolesti mogu preneti direktnim kontaktom:

·         Sa osobe na osobu – do infekcije može doći direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, i to do dodirivanjem, kijanjem, kašljanjem ili poljupcima. Infektivne bolesti se takođe mogu prenesi preko telesnih tečnosti – prilikom seksualnog            odnosa ili transfuzije krvi

·         Sa životinje na osobu – do infekcije može doći ujedom ili grebanjem zaražene životinje. Direktan kontakt sa izmetom zaraženih životinja takođe može dovesti do infekcije. U većini slučajeva infekcije koje se prenose sa životinja na                    čoveka mogu biti opasne po život.

·         Sa majke na dete – infekcije se mogu preneti sa majke na plog za vreme trudnoće

 

Indirektno prenošenje infektivnih bolesti:

·         Dodirivanje predmeta na koje su koristile zaražene osobe – površine stola, kvake, slavine, telefoni, itd.

 

Prenošenje infektivnih bolesti ujedima insekata:

·         Određene vrste insekata mogu prenositi viruse, bakterije i parazite. Insekti koji prenose bolesti nazivaju se vektori. Krpelji su vektori koji prenose bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest, dok su komarci vektori za parazit koji izaziva malariju i virus zapadnog Nila.

 

Prenošenje infektivnih bolesti hranom:

·         Do zaraze infektivnim bolestima može doći konzumiranjem kontaminiranog životinjskog ili živinskog mesa. Mehanizam prenošenja infekcije hranom je veoma efikasan – dovoljan je samo jedan izvor zaraze kako bi se infekcija proširila na veliki broj ljudi.

Faktori rizika

Rizik od infektivnih bolesti veći je kod ljudi koji:

·         Koriste steroide ili imunosupresantske lekove

·         Boluju od infekcije HIV-om ili side

·         Boluju od određenih karcinoma

·         Imaju ugrađene medicinske uređaje

·         Pate od neuhranjenosti

Komplikacije

Najveći broj infektivnih bolesti ne izaziva preterano opasne komplikacije. Infekcije poput upale pluća, meningitisa i side su opasne po život.

Povećan rizik od karcinoma imaju ljudi koji boluju od sledećih infekcija:

·         HPV – Humani papiloma virus

·         Helicobacter pylori

·         Epštajn-Barov virus

Prevencija

Primenjivanjem sledećih mera smanjuje se rizik od infektivnih bolesti:

·         Održavanje lične higijene

·         Redovno pranje ruku

·         Vakcinisanje protiv čestih infekcija i bolesti

·         Odmaranjem u kući prilikom bolesti

·         Korišćenje zaštite prilikom seksualnih odnosa

·         Adekvatno pripremanje hrane

·         Vakcinisanje protiv tropskih virusa pre putovanja