Hronični kompartment sindrom kao posledica vežbanja (engl. skr. CECS) je uobičajeno stanje koje se javlja kod sportista (dugoprugaši, košarkaši, skijaši i fubaleri) a do koga dolazi zbog ponavljanja vežbi podizanja tereta ili drugih aktivnosti vežbanja. Obično se ispoljava u donjim ekstremitetima, ali takođe može da se javi i u segmentima mišića ekstremiteta, poput u nadlakticama motokros vozača i kod drugih sportista.
CECS se karakteriše bolom izazvanom vežbanjem, a koja prilikom odmaranja prolazi. U nekim slučajevima uz bol se mogu javiti slabost i parestezija.
Patofiziologija CECS još uvek nije dovoljno razjašnjena. CECS može da se javi kao rezultat ishemijskih promena u delovima ekstremiteta; međutim, postoji nekoliko teorija i mehanizama nastanka.
Simptomi
Bol i drugi simptomi koji se jave tokom kompartment sindroma izazvanog vežbanjem mogu da se jave i uz:
Osećaj bola, žarenja ili grčeva u obolelom ekstremitetu, obično u donjem delu noge,
Zategnutost obolele noge,
Utrnulost ili žmarce u oboleloj nozi,
Slabost obolele noge.
Uzroci
Hronični kompartment sindrom je uzrokovan prevelikim pritiskom unutar određenog dela mišića (mišićnog segmenta). Vežbanjem dolazi do povećanog snabdevanja krvlju u mišićima, čime se oni šire. Ukoliko se vezivno tkivo koje drži mišićna vlakna zajedno u mišićnom segmentu ne proširi, u tom delu mišića dolazi do povećanog pritiska. Tokom vremena, pritisak dovodi do prekida snabdevanja krvlju nekih delova mišića, što vodi do hroničnog kompartment sindroma.
Neki naučnici smatraju da biomehanika, način na koji se osoba kreće, mogu imati ključnu ulogu u nastanku hroničnog kompartment sindroma izazvanog vežbanjem. Među drugim uzrocima mogu se naći povećani mišići, posebno tvrda ili neelastična opna koja obavija jedan deo mišića, ili visok pritisak u venama.
Faktori rizika
Određeni faktori rizika povećavaju mogućnost od nastanka hroničnog kompartment sindroma vežbanja uključujući starosnu dob, vrstu vežbanja, prekomerno treniranje i neke lekove.
Komplikacije
Hronični kompartment sindrom izazvan vežbanjem nije stanje koje ugrožava život i obično ne dovodi do trajnog ili dugog oštećenja ukoliko se leči na odgovarajući način. U slučaju da osoba nastavi da vežba uprkos bolu, stalno vežbanje povećava pritisak u mišićnom segmentu i to može dovesti do stalne slabosti ili utrnulosti obolelog mušića.
Najteža komplikacija nelečenog hroničnog kompartment sindroma od vežbanja je njegov uticaj na bavljenje sportom. Ovaj bol može sprečiti osobu da se aktivno bavi sportom.
Lečenje
Među mogućnostima lečenja hroničnog kompartment sindroma izazvanog vežbanjem su i konzervativne i hirurške metode. Međutim, konzervativne metode su jedino efikasne ukoliko se aktivnost drastično smanji ili prekine.
Preporučuju se lekovi protiv bolova, istezanje ili režim jačanja, ortopedska pomagala, masaga, prekid vežbanja, ili upotreba različitih biomehaničkih tehnika, poput promena gaženja tokom trčanja. Međutim, ove konzervativne mogućnosti ne pružaju dugotrajno rešenje za rešavanje problema hroničnog kompartment sindroma izazvanog vežbanjem.
Operativni zahvat je glavni način lečenja ovog sindroma, kao i najefikasniji. Tokom njega se operiše fascija, neelastična opna oko svakog segmenta mišića.
Iako je ovaj zahvat najdelotvorniji kod većine pacijenata, on ipak sa sobom nosi određeni rizik. Neke od komplikacija mogu biti stvaranje ožiljnog tkiva, infekcija ili trajno oštećenje nerva.
Prevencija
Ne postoje neke određene mere kojima osoba sama može sprečiti nastanak hroničnog kompartment sindroma izazvanog vežbanjem. Međutim, pridržavanje osnovnih smernica tokom bavljenja sportom i vežbanja, može da zaštiti zdravlje i poveća bezbednost prilikom fizičke aktivnosti:
Zaustavljanje ukoliko se oseti bol,
Zagrevanje pre početka vežbanja,
Ohladiti organizam nakon vežbanja,
Jesti zdrave i izbalansirane obroke,
Učestvovanje u različitim fizičkim aktivnostima,
Unošenje velike količine vode.
