Hronična koprivnjača (urticaria) je reakcija kože koja se odlikuje crvenim ili belim pečatima koji dosta svrbe i variraju po obliku i veličini, i koji se povremeno pojavljuju i gube. To je stanje kod koga pečati traju duže od šest nedelja ili se povlače i ne pojavljuju mesecima i godinama. Hronična koprivnjača obično ne ugrožava život pacijenta, ali je stanje samo po sebi dosta neprijatno i ometa san i ostale dnevne aktivnosti.
Uzrok koprivnjače često nije poznat. Ponekad je koprivnjača znak nekog već postojećeg problema, poput bolesti štitne žlezde ili lupusa. Postoje različiti načini lečenja koji mogu olakšati simptome. Za mnoge osobe, olakšanje simptoma koprivnjače postiže se upotrebom antihistaminika i lekova protiv svraba.
Simptomi
Simptomi hronične koprivnjače su:
Pečati različite veličine, oblika, i koji se pojavljuju i gube u različitim vremenskim razmacima, zavisno od toga kako teče reakcija organizma,
Fleke koje se obično pojavljuju po licu, trupu, rukama ili nogama izazvane belim i crvenim pečatima,
Svrab koji može biti dosta težak,
Otok koji izaziva bol ili osećaj žarenja, posebno unutar grla, oko očiju, obraza, usana, na rukama, stopalima i genitalijama,
Znaci i simptomi se više pojavljuju usled vrućine, vežbanja ili stresa,
Simptomi se javljaju često i nepredvidivo, ponekad i tokom dužeg vremenskog perioda.
Uzroci
Pečati koji se javljaju tokom koprivnjače izbijaju kada određene ćelije izluče histamine i druge supstance u krvotok. Ali reakcije kože može biti izazvana i:
Infekcijom,
Lekovima za bolove,
Insektima ili parazitima,
Češanjem,
Vrućinom ili hladnoćom,
Stresom,
Sunčevom svetlošću,
Alkoholom, hranom ili aditivima u hrani,
Pritiskom na kožu, poput tesnog pojasa,
Vežbanjem.
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik od dobijanja koprivnjače su pripadnost polu, budući da žene dva puta više obolevaju od koprivnjače nego muškarci, kao i starosna dob, gde su više pogođene mlađe osobe.
Komplikacije
Među komplikacijama se mogu javiti teškoće sa disanjem i ozbiljne alergijske reakcije.
Osobe sa hroničnom koprivnjačom mogu imati povećan rizik od nekih od poremećaja imunog sistema:
Bolest tiroidne žlezde,
Lupus,
Reumatoidni artritis,
Šegrenov sindrom,
Dijabetes tipa 1,
Celijačna bolest.
Lečenje
Kućni lekovi i antihistaminici su veoma preporučjlivi u terapiji. Ukoliko oni ne pomognu, uzmaju se neki lekovi na recept, ili pak može da se savetuje kombinacija nekih lekova u tom slučaju.
Lečenje već postojećeg oboljenja koje dovodi do pojave simptoma kopivnjače i zapaljenja tiroidne žlezde (tiroiditis) može biti najefikasnije ukoliko se leči problem sa tiroidnom žlezdom.
Svakodnevno uzimanje antihistaminika može da pomogne u blokiranju lučenja histamina koji dovodi do pojave simptoma. U odnosu na stariju generaciju antihistaminika novi oblici lekova (druga generacija antihistamina) ima manje sporednih efekata poput ošamućenosti. Starije generacije antihistaminika, mogu se koristiti, ali samo pred odlazak na spavanje budući da izazivaju ošamućenost.
Ukoliko sami antihistaminici ne dovode do olakšanja sistema, drugi lekovi mogu pomoći, a među njima su (H-2) blokator histamina, lekovi proitv upale i antidepresivi.
Za one osobe čija koprivnjača ne reaguje na lekove postoji nekoliko lekova koji su još u fazi istraživanja, a koji nude nadu za lečenjem – to su intravenski lekovi protiv astme, lekovi za astmu sa antihistaminicima, ciklosporin, takrolimus i mikofenolat.
Prevencija
Sledeće mere predostrožnosti mogu pomoći u sprečavanju pojave, ili dovesti do ublažavanja simptoma rekacije hronične koprivnjače:
Izbegavati češanje i upotrebu sapuna za piling,
Nositi opuštenu, laganu odeću,
Hladiti oboleli deo tela tušem, fenom, hladnom oblogom ili losionom,
Izbegavati poznate okidače, poput određenih aditiva u hrani, alkohola, lekova za bolove, vrućinu, hladnoću, vežbanje i stress,
Voditi dnevnik o tome kada i gde se koprivnjača pojavljuje, šta ste u tom trenutku radili, šta ste jeli i tako dalje. To će moći da pomogne vašem lekaru da odredi koji su okidači za pojavu koprivnjače.
