Hipotiroidizam je stanje smanjene aktivnosti štitne žlezde. Kod hipotiroidizma dolazi do smanjene proizvodnje ili potpunog prestanka proizvodnje određenih hormona u štitnoj žlezdi. Štitna žlezda luči hormone koji omogućavaju odvijanje normalnih hemijskih reakcija u telu. Smanjena količina ovih hormona dovodi do otežanog funkcionisanja organizma.
Hipotiroidizam je najčešće javlja kod žena starijih od 60 godina, odnosno žena u menopauzi. Manjak estrogena u menopauzi dovodi do povećane osteljivosti organa endokrinog sistema i povećava rizik od hipotiroidizma.
Rani stadijumi ovog oboljenja često se mogu javiti bez ikakvih ili sa skoro neprimetnim simptomima. Hipotiroidizam je progresivna hronična bolest, što znači da će se vremenom sve više razvija i pogoršava. Dugotrajni hipertiroidizam može izazvati mnoštvo zdravstvenih problema poput gojaznosti, neplodnosti, bolesti srca i bolova u zglobovima.
Hipotiroidizam se može relativno vrzo i efektivno izlečiti. Najčešće se leči terapijom sintetičkim tiroidnim hormonom.
Simptomi
Simptomi hipotiroidizma mogu značajno varirati u zavisnosti od toga koliki je nedostatak tiroidnih hormona. Većina simptoma se razvija postepeno, i to u periodu od nekoliko godina.
Simptomi kojima se manfestuje hipotiroidizam mogu biti:
· Umor
· Malaksalost
· Zatvor
· Suva koža
· Povećana osetljivost na hladnoću
· Gruboća ili promuklost glasa
· Neobjašnjivo gojenje
· Natečeni obrazi
· Slabost u mišićima
· Bol, preterana osetljivost i ukočenost u mišićima
· Bol, ukočenost ili oticanje u zglobovima
· Usporen rad srca
· Poremećaj menstrualnog ciklusa
· Pojačano menstrualno krvarenje
· Depresija
· Problemi sa pamćenjem
Teži oblici hipotiroidizma nazivaju se miksedemi. Miksedemi su vrlo retka i vrlo ozbiljna oboljenja koja mogu biti opasna po život. Simptomi kojma se manifestuje miksedem mogu biti:
· Nizak krvni pritisak – hipotenzija
· Usporeno disanje
· Niska telesna temperatura
· Slabo ili sporo reagovanje na spoljašnje stimulanse
· Koma
· Smrt
Iako se najveći broj slučajeva hipotiroidizma javlja kod sredovečnih i starijih žena, ovom oboljenju je podložna velika većina ljudi. Hipotiroidizam se može javiti i kod male dece i novorođenčadi. Ukoliko se ovo oboljenje ne uoči i ne leči na vreme kod odojčadi, može dovesti do trajne fizičke i mentalne retardacije. Simptomi hipotiroidizma kod novorođenčadi i odojčadi su:
· Žutica – oboljenje jetre koje se manifestuje žutom kožom i beonjačama
· Učestalo gušenje
· Otečeno lice i otečeni obrazi
· Zatvor
· Slaba razvijenost mišića
· Preterana pospanost
Hipotiroidizam se takođe može javiti i kod dece i adolescenata. Ova vrsta hipotiroidizma manifestuje se istim simptomima kao i hipotiroidizam kod odraslih. Neka deca i adolescenti mogu razviti i dodatne simptome, i to najčešće:
· Smanjena stopa rasta
· Odložen pubertet
· Odloženo razvijanje stalnih zuba
· Slaba mentalna razvijenost
Uzroci
Kod hipotiroidizma dolazi so smanjene ili prekinute proizvodnje hormona u štitnoj žlezdi. Tiroidni hormoni omogućavaju normalno odvijanje hemijskih procesa u telu, i njihov nedostatak može značajno uticati na celokupno stanje organizma. Tiroidni hormoni zaduženi su za kontrolisanje telesne temperature, ritma rada srca i proizvodnje proteina unutar ćelija.
Hipotiroidizam može nastati kao posledica mnoštvo različitih faktora. Neki od njih su:
· Autoimune bolesti – određene vrste autoimunih bolesti mogu dovesti do stvaranja oštećenja na štitnoj žledi i onemogućiti normalnu proizvodnju tiroidnih hormona. Autoimuna bolest koja je najčešći uzrok hipotiroidizma je Hašimotov tiroiditis.
· Lekovi kojima se leči hipertiroidizam – hipertiroidizam se leči antitiroidima ili radioaktivnim jodom. Ove terapije smanjuju funkciju štitne žlezde, i nekada mogu izazvati hipotiroidizam
· Operacija na štitnoj žlezdi – operacija kojom je odstranjen jedan deo ili cela štitna žlezda umanjuje ili potpuno prekida proizvodnju tiroidnih hormona
· Terapija radijacijom – terapija radijacijom kojom se leče određene vrste karcinoma, pogotovo karcinomi u vratu ili glavi, može oštetiti štitnu žlezdu
· Lekovi – lekovi poput litijuma mogu doprineti nastajanju hipotiroidizma
· Kongenitalne bolesti – određeni kongenitalni defekti mogu dovesti do poptunog izostanka štitne žlezde kod novorođenčadi, kao i do stvaranja trajnih oštećenja na tkivu žlezde
· Bolesti hipofize – oštećenja na hipofizi onemogućavaju proizvodnju hormona koji stimuliše štitnu žledu i mogu dovesti do stvaranja hipotiroidizma
· Trudnoća – neke žene mogu razviti hipotiroidizam za vreme trudnoće. Do toga uglavnom dolazi kada se poveća proizvodnja antitela iz placente. Ukoliko se ovaj hipotiroidizam ne leči, može doći do pobačaja, prevremenog rođenja kao i preeklampsije
· Nedostatak joda – jod je mineral koji najviše utiče na održavanje normalne proizvodnje tiroidnih hormona. Nedovoljna količina joda u krvi može dovesti do hipotiroidizma
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik od hipotiroidizma su:
· Pol – žene češće oboljevaju od muškaraca
· Starost – uglavnom se javlja kod ljudi starijih od 60 godina
· Autoimune bolesti
· Uzimanje terapije antitiroidicima
· Terapija radijacijom
· Operacija na štitnoj žlezi – parcijalna ili kompletna tiroidektomija
· Trudnoća i porođaj
Komplikacije
Neke od komplikacija koje se mogu javiti kao posledica hipotiroidizma su:
· Gušavost – gušavost predstavlja stanje ekstremne uvećanosti štitne žlezde
· Srčani problemi – hipotiroidizam može dovesti do povećanja nivoa lipoproteina holesterola niske gustine, koji može izazvati uvećanje i zatajenje srca
· Problemi sa mentalnim zdravljem – hipotiroidizam može izazvati usporenost mentalnih funckija kao i depresiju
· Periferna neuropatija – nelečenje hipotiroidizma može dovesti do oštećenja perifernih nerava
· Miksedemi – retka komplikacija hipotiroidizma
· Infertitlitet – nizak nivo tiroidnih hormona može poremetiti ovulaciju