Nizak krvni pritisak, još poznato kao hipotenzija, nastaje kada je krvni pritisak u važim arterijama nenormalno nizak. Krvni pritisak se beleži kao dva merenja u milimetrima živine skale (mmHg)

Sistolski pritisak – pritisak kada srca kuca i istiskuje krv u arterije

Dijastolski pritisak- pritisak kada srce odmara između otkucaja

Ljudi sa krvnim pritiskom od 90/60 imaju nizak krvni pritisak.

 

Simptomi

Simptomi niskog krvnog pritiska mogu biti:

Vrtoglavica

Mučnina

Zamagljen vid

Osećaj slabosti

Nesvestica

Brzo disanje

Žeđ

Kada se krvni priitisak odjednom spusti, može da bude znak nekog problema

 

Uzroci

Postoji nekoliko uzroka niskog krvnog pritiska. To su:

Dehidratacija (kadatelo izgubi više vode nego što unesekada ne pijete dovoljno tečnosti; kada se znojite mnogo tokom fizičkih aktivnosti, groznica, povraćanje,

Jaka dijareja

Trudnoća, nestaje posle porođaja

Iznenadni pad posle jela kod starijih ljudi

Stajanje duži vremenski period, poznata kao neuralna hipotenzija zbog nerazmevanja između mozga i srca

Neka medicinska stanja takođe mogu da izazovu hipotenziju, kao što su:

Stanja srca: srčani udar, bolest srčanih zalistaka, bradikardija (veoma spori otkucaju srca), srčani udar, koji onemogućava da srce pumpa krv do tela

Opasne infekcije, kao što je sepsa

Anemija

Endokrina stanja, kao što su tiroidni poremećaji, Adisonova bolest, nizak šećer, dijabetes

Bolesti centralnog nervnog sistema, kao što je Parkinsonova bolest.

Plučni embolizam

Lekovi koji mogu da izazovu hipotenziju. Ovi lekovi uključuju:

Diuretike

Kalcijum blokatori

Enzim za pretvaranje angiotensina (ACE)

Angiotensin II blokator

Nitrati

Beta blokatori

 

Lekovi za stanja kao što su anksioznost, depresija, erektilna disfunkcija, i poremećaji rada centralnog nervnog sistema mogu da izazovu rizik od hipotenzije.

Druge supstance, kao što su alkohol, barbiturati, i neki lekovi na recept i oni koji se nabavljaju bez recepta mogu da izazovu hipotenziju.

Veliki pad krvnog pritiska je povezan sa šokom. Kod šoka, krvni pritisak se spušta izuzetno nisko i ne vraća se u normalu sam. Postoje različite vrste i uzroci šoka: Septični (kada je bakterija ušla u krvotok), hipovolemični (kada se javi obilni krvarenje, gubitak telesnih tečnosti, oticanje pankreasa, jaka dijareja, opasne bolesti bubrega), kardiogeni (smanjena sposobnost srca da pumpa krv) vazodilatorni (ogromna opuštenost arterija zbog velike povrede glave, reakcije na neki lek, otkazivanje rada jetre, trovanje, anafalitički šok (alergija)).

 

Faktori rizika

Nizak pritisak može pogoditi bilo koga. Neki od faktora rizika su: uzimanje nekih lekova, neko drugo stanje, kao što je dijabetes

 

Komplikacije

Komplikacije kod hipotenzije su: vrtoglavica, slabost organizma, nesvestica, ili nedovoljno snabdevanje organa kiseonikom, što čak može da dovede do oštećenja srca i mozga.