Hiponatremija je stanje koje nastaje kao posledica sniženog nivoa natrijuma u krvi. Natrijum predstavlja vrstu elektrolita čija je funkcija regulisanje količine vode koja se nalazi između ćelija, kao i u samim ćelijama.

Do niskog nivoa natrijuma u krvi mogu dovesti razna zdravstvena stanja, oboljenja kao i situacije. Najčešće je to simptom nekog oboljenja koje razređuje natrijum ili konzumiranja previše vode za vreme fizičke aktivnosti. Preteranim konzumiranjem vode dolazi do rastvaranja natrijuma što izaziva oticanje ćelija. Oticanje i uvećanje ćelija mogu izazvati mnoštvo drugih zdravstevnih problema.

Hiponatremija se ne može izlečiti direktno, već se lečenje svodi na regulisanje ili otklanjanje bolesti koja ju je izazvala. Na koji način će se lečiti ovo stanje zavisi od njenog uzroka, kao i celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta. Uglavnom se leči smanjenim unosom vode ili infuzije, a mogu se prepisati i odgovarajući lekovi.

 

Simptomi

Simptomi kojima se manifestuje hiponatremija su:

·         Glavobolja

·         Konfuzija

·         Mučnina i povraćanje

·         Umor i gubitak energije

·         Preterana razdražljivost, nervoza i anksioznost

·         Slabost u mišićima

·         Grčevi ili spazmi u mišićima

·         Napadi

·         Koma

Uzroci

Natrijum je elektrolit koji je neophodan za održavanje normalnog funkcionisanja organizma. Natrijum reguliše količinu i raspored tečnosti u telu, održava normalan krvni pritisak i omogućava normalno funkcionisanje nerava i mišića. Smanjena količina natrijuma u krvi dovodi do nastajanja hiponatremije, koja može izazvati razne zdravstevene komplikacije.

Neki od mogućih uzroka smanjene količine natrijuma u krvi su:

·         Određeni lekovi – diuretici, antidepresanti i lekovi protiv bolova često kao nuspojavu imaju učestalo mokrenje i preterano znojenje, što može dovesti do dehidracije

·         Švarc-Barterov sindrom – naziva se i Sindrom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona (skraćeno SIADH), i predstavlja bolest do koje dolazi preteranim lučenjem vazopresina u zadnjem delu hipofize. Preterana količina antidiuretskih hormona dovodi do zadržavanja vode u organizmu i razređivanja natrijuma u krvi

·         Bolesti srca, bubrega i jetre – kongestivna oboljenja ovih organa mogu dovesti do preteranog zadržavanja tečnosti u organizmu

·         Hronično intenzivno povraćanje i proliv – dovode do gubitka tečnosti i elektrolita

·         Dehidracija – nedovoljan unos tečnosti dovodi go gubljenja elektrolita

·         Unošenje previše tečnosti – unošenje previše tečnosti za vreme fizičke aktivnost razređuje natrijum u krvi

·         Hormonske promene – oboljenja poput insufijencije nadbubrežne žlezde onemogućavaju normalnu proizvodnju hormona neophodnih za regulisanje elektrolita. Nizak nivo hormona štitne žlezde takođe dovode su nedostatka natrijuma

·         Amfetamini – ilegalne droge poput ekstazija mogu izazvati intenzivnu hiponatremiju koja može imati smrtan ishod

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od hiponatremije su:

·         Starost – stariji ljudi su podložniji ovom oboljenju

·         Uzimanje određenih lekova – diuretika, antidepresanata i lekova protiv bolova

·         Bolesti koje dovode do zadržavanja vode u organizmu – bolesti bubrega, zatajenje srca, Švarc-Barterov sindrom

Komplikacije

Kod hronične hiponatremije, nivo kalcijuma postepeno opada u periodu od nekoliko dana i nema ozbiljnijih simptoma ni komplikacija.

Kod akutne hiponatremije nivo kalcijuma opada naglo, što može izazvati ubrzano oticanje mozga koje može dovesti do kome, pa čak i smrti.

Kod žena u predmenopauzalnom stanju, hiponatremija može izazvati oštećenja na mozgu.

Prevencija

Hiponatremija se može sprečiti umerenim unosom vode i sportskih pića za vreme fizičkih aktivnosti, kao i uzimanjem odgovarajuće terapije za oboljenja koja mogu izazvati hiponatremiju.