Šta je haptoglobin?
Haptoglobin (ponekad skraćeno Hp) je glikoprotein koji se sintetiše u jetri. Haptoglobin je takođe protein koji je enkodiran od strane HP gena kod ljudi. U krvnoj plazmi, uloga haptoglobina je da vezuje slobodni hemoglobin prisutan u krvi, a koji se otpušta iz eritrocita sa velikim afinitetom is toga inhibira njegovu oksidativnu aktivnost. Onda će haptoglobin-hemoglobin kompleks biti odstranjen putem retikuloendotelialnog sistema, pretežno putem slezine. U kliničke svrhe testiranje haptoglobulina koristi se za praćenje i skrining intravaskularne hemolitičke anemije. Kod intravaskularne hemolize, slobodni hemoglobin biće oslobođen u cirkulaciju i samim tim će se haptoglobin vezati za hemoglobin. Kod ekstravaskularne hemolize, kod koje postoji porast u otpuštanju hemoglobin u krv, haptoglobin se izlučuje kako bi ga vezao za sebe i vratio u jetru. Međutim, haptoglobin nije pouzdan pokazatelj za razgraničavanje da li se radi o intravaskularnoj ili ekstravaskularnoj hemolizi.
Funkcija HP gena je da šifrira preproprotein da propusti i alfa i beta lance, koji se zapravo kombinuju u tetramer za proizvodnju haptoglobina. Haptoglobinova uloga je da vezuje slobodan hemoglobin u plazmi čime se omogućava enzimima za razgradnju da pristupe hemoglobin istovremeno sprečavajući gubitak gvožđa putem bubrega, čuvajući tako bubrege od oštećenja koje može biti uzrokovano hemoglobinom. Haptoglobin se uglavnom proizvodi u hepatocitima, ali se takođe može sintetisati u ostalim organima poput pluća, bubrega ili kože.
Zašto se meri nivo haptoglobina?
Merenje nivoa haptoglobina može da bude od koristi tokom praćenja hemolitičke anemije. Smanjena vrednost takođe može da ukaže na sporiju razgradnju crvenih krvnih zrnaca koje nema veze sa anemijom. Na primer, razgradnja može biti uzrokovana veštačkim srčanim zaliscima ili abnormalnim nivoom hemoglobina, kao kod bolesti srpastih ćelija ili kod talasemije. Haptoglobin je poznat i kao reagens akutne faze. Njegov nivo raste tokom nekih akutnih stanja poput infekcije, povrede, razaranja tkiva, nekih oblika kancera, opekotina, operacija ili povreda. Njegova uloga je da ukloni oštećene ćelije i spasu važna jedinjenja poput gvožđa. Nivoi haptoglobina mogu da se koriste za praćenje toka ovih stanja.
Kada dolazi do aktivnog razaranja crvenih krvnih zrnaca, haptoglobin nestaje brže nego što se stvara, čime se njegov nivo u krvi smanjuje.
Uzimanje uzorka za analizu
Uzimanje uzorka za analizu obično se obavlja u zdravstvenoj ustanovi u jutarnjim časovima. Nije potrebno obaviti posebne pripreme pred testiranje. Lekar će vas obavestiti da li je preporučljivo jesti pre davanja krvi na analizu. Trebalo bi da obavestite lekara o svim lekovima koje trenutno uzimate budući da neki lekovi mogu da utiču na rezultate testiranja.
Lekovi koji mogu dovesti do pojave višeg nivoa haptoglobina su Androgeni i Kortikosteroidi. S druge strane lekovi koji mogu smanjiti nivo haptoglobina su isonijazid, nitrofurantoin, kontraceptivne pilule, hlorpromazin, kinidin, streptomycin, difenhidramin i indometacin. Nemojte prestati da uzimate ove lekove pre konsultacije sa lekarom koji će vam dati dalje smernice. Moguće je da će biti potrebna i istorija drugih bolesti ukoliko lekar to zatraži.
Da li je testiranje bolno i štetno?
Testiranje nije ni bolno ni štetno. Pacijent može da oseti lagani ubod prilikom ulaska igle u ruku tokom procesa vađenja krvi za analizu.
Kako se izvodi testiranje?
Testiranje se sastoji od uzimanja krvi za jednostavnu analizu.
