Grip, odnosno influnca, je zarazno virusno oboljenja disajnih puteva. Najviše se javlja tokom zime, ali nije redak ni za vreme drugih godišnjih doba. Iako grip najčešće zahvata disajne puteve, u najvećem broju slučajeva utiče i na druge delove tela.
Simptomi gripa
Simptomi sezonskog gripa pojavljuju se u roku od jednog ili dva dana od kad pacijent dobije infekciju. U slučaju regularnog gripa simptomi se javljaju dosta brže, nekada i u roku od jednog sata. Neki od simptoma obe ove vrste gripa mogu biti:
· Kašalj
· Bolovi u telu i mišićima
· Povišena telesna temperatura (preko 38 C°)
· Pojačano znojenje
· Isrpljenost
· Učestalo kijanje
· Upaljeno grlo
· Povraćanje
· Proliv
Simptomi gripa uglavnom traju nekoliko dana i nestaju sami od sebe. Međutim, iscrpljenost, umor i depresija često traju i nakon što se svi ostali simptomi povuku.
Šta da uradite ako imate grip?
Najlakši način da se umanje simptomi gripa je odmaranjem i unošenjem dosta tečnosti. U slučaju povišene temperature, preporučuje se uzimanje paracetamola ili ibuprofena. Paracetamol i ibuprofen mogu se davati i deci u preporučenim dozama. Kod visoke temperature neophodno je održavati normalnu sobnu temperaturu i ne preterivati sa zagrevanjem obolelih. Pacijenti sa povišenom temperaturom bi trebalo da nose laganu prozračnu odeću koja upija znoj i da vode računa da se ne pregreju. Posebnu oažnju treba obratiti na mlađu decu sa povišenom temperaturom, s obzirom na to da su znatno podložnija febrilnoj konvulziji.
Uzimanje lekova za snižavanje telesne temperature se ne preporučuje trudnicama i ljudima koji pate od nekih hroničnih oboljenja. U slučaju pojave problema sa disanjem neophodno je otići kod lekara kako bi se izbegle dodatne komplikacije.
U slučaju da simptomi potraju duže od 7 dana, lekar može prepisati antivirune lekove ukoliko je reč o virusnoj infekciji, ili antibiotike ukoliko je u pitanju bakterijska infekcija. Infekcije pluća često imaju slučne simptome, te je bitno dati pravilnu dijagnozu kako bi se izbegle komplikacije.
Kako bi se umanjila mogućnost širenja gripa, potrebno je preuzeti sledeće mere prevencije:
· Pokrivanje usta i nosa rukom ili maramicom prilikom kašljanja i kijanja
· Često pranje ruku sapunom i vodom
· Čišćenje kvaka, daljinskih upravljača i svih ostalih predmeta koji su bili u dodiru sa obolelom osobom
· Dezinfekcija zajedničkih površina
Ljudima koji pate od gripa se savetuje da ostanu kod kuće dok im se ne povuku svi simptomi. Grip je izuzetno zarazan i time se značajno može smanjiti mogućnost prenošenja na druge osobe.
Ove mere prevencije odnose se i na decu i odojčad. Ukoliko dete oboli od gripa, savetuje se da i ono ostane kod kuće. Grip se brzo širi u sredinama sa velikom koncentracijom ljudi, pogotovo u školama i vrtićima, te se time znatno umanjuje mogućnost širenja zaraze.
Komplikacije gripa
Grip je veoma često oboljenje koje se izuzetno lako leči. Međutim, kod ljudi sa kompromitovanim ili slabo razvijenim imunim sistemom može doći do komplikacija ukoliko se ne leči na vreme. Najugroženije grupe su mala deca, stariji ljudi, trudnice, pacijenti oboleli od HIV-a ili side, kao i pacijenti koji primaju hemoterapiju ili terapiju kortikosteroidima.
Ostale bolesti koje mogu povećati rizik od komplikacija gripa su:
· Hronična oboljenja pluća
· Astma
· Kardiovaskularne bolesti
· Dijabetes
· Metabolički poremećaji
· Hronična oboljenja jetre
· Cistična fibroza
· Bolest bubrega
· Mišićna distrofija
· Moždani udar
· Oboljenja nervnog sistema kao npr. Parkinsonova bolest, multipla skleroza ili celebralna paraliza.
Prevencija gripa
Najbolja mera prevencije sezonskog gripa je imunizacija. Imunizacija se savetuje svim grupama sa povećanim rizikom od gripa: starima, deci mlađoj od 5 godina, trudnicama, zdravstvenim radnicima kao i radnicima u socijalnim službama.
Imunizacija je najefikasnija metoda prevencije. Lekovi protiv virusa i bakterija ne mogu sprečiti pojavu gripa, već samo umanjiti njegove simtpome.
