Fibromuskularna displazija (FMD) predstavlja stanje koje dovodi do suženja (stenoze) i uvećanja (aneurizme) najčešće arterija srednje veličine u organizmu. Regije suženih polja arterija nastaju najčešće u blizini jedna druge i mogu izazvati znatno suženje arterije što rezultuje oštećenim prilivom krvi u organe.

Fibromuskularna displazija može izazvati brojne komplikacije kao što su visok krvni pritisak ili cepanje arterija (disekcija) u slučaju netretiranosti lezije.

Fibromuskularna displazija najčešća je u srterijama koje ishranjuju bubrege. Fibromuskularna dispalzija takođe može zahvatiti nutritivne arterije mozga, abdomena, gornjih i donjih ekstremiteta. Ne postoji definitivan način za izlečenje ovog stanja.

 

Simptomi

Većina osoba sa fibromuskularnom displazijom je asimptomatska. Ipak, moguće je postojanje određenih simptoma, u zavisnosti od toga koje arterije su  zahvaćene procesom fibromuskularne displazije.

Bubrežni (renalne arterije) simpotmi uključuju:

Visok krvni pritisak

Oštećenje tkiva bubrega (ishemijska renalna atrofija)

Hronična insficijencija bubrega (retko).

 

Moždani (karotidne arterije) simpotmi podrazumevaju:

Glavobolja

Vrtoglavica

Zmaagljen vid ili privremen gubitak vida

Pulsacije u ušima (tinnitus)

Hronične glavobolje

Facijalna paaliza ili utrnulost

Abdominalni (mezenterične arterije) simptomi uključuju:

Abdominalni diskomfro nakon jela (postprandijalno)

Nenameran gubitak težine

Simptomi gornjih i donjih ekstretmiteta (periferne arterije) uključuju:

Diskomfort tokomp pokreta

Hladne udove

Slabost

Utrnulost

Promene boje i izgleda kože

Moguće je da kod nekih osoba sa fibromuskularnom displazijom postoji više od jedne suužene arterije.

 

Uzroci

Tačan etiopatogenetski mehanizam nastanka fibromuskularne displazije je nepoznat, ali smatra se da sledeći faktori mogu imati udela u nastanku:

Genetički faktori: genetika ima veliku ulogu u razvoju fibromuskularne dispalzije. Ipak, ne predstavlja nasledno oboljenje i može tkođe nastati u raznim arterijama ili posedovati blaži ili teži tok.

Hormoni: fibromuskularna displazija najčešća je ko žena, te se smatra daodređeni hormoni mogu biti udruženi sa razvojem fibromuskularne displazije.

Patološki razvoj arterija: neadekvatno snabdevanje arterija kiseonikom koje ishranjuju zidovekrvnih sudova mogu dovesti  do formiranja abnormalnih krvnih sudova, koje mogu  voditi nastanku fibromuskularne displazije. Takođe mogu biti izazvane patološkom lokalizacijom u organizmu, elkoviam ili duvanom koji dovode do abnormalnog razvoja arterija. Pri patološkom razvoju artrija, nakupine ćelija grade ćelijski zid dovodeći do suženja lumena i redukcije krvnog protoka.

 

Fakori rizika

Faktori rizika koji povećavaju rizik za nastanak fibromuskularne displazije uključuju:

Ženski pol

Starost: većina slučajeva fibromuskularne displazije nastaje u ranim pedesetim

Konzumacija duvana.

 

Komplikacije

Komplikacije udružene sa fibromuskularnom dispalzijom uključuju:

Hipertenziju : česta komplikacija usled suženja arterija, koje vodi daljem oštećenju arterija, srčanim oboljenjima ili srčanoj insuficijenciji.

Hronična insuficijencija bubrega: insuficijentan krvni protok ka bubrezima usled suženja  lumenih arterija te može nastati trajno ođtćenje bubrega

Disekcija arterija: procepi u zidu arterija koje izazivaju da krv curi u arterijski zid. Ovo može ograničavati protok krvi ka organima koji se snabdevaju oštećenim arterijama.

Aneurizme: nakupine ili aneurizmr mogu nastati u slabijim regijama zida arterija. Ruptura zida jeste životno ugrožavajuće stanje.

Infarkt: disekovana arterija može voditi ka mozgu ili u slučaju aneurizme u arterijama u blizini mozga te prisutne rupture koja dovodi do nastanka moždanog udara.

 

Prevencija

Fibromuskularna displazija nije preventibilno stanje. Ipak, prestanak konzumiranja duvana može smanjiti rizik za nastanak ovog oboljenja.