Šta je fibrinogen?
Fibrinogen (poznat i kao faktor I) je glikoprotein kod kičmenjaka koji pomaže u formiranju krvnih ugrušaka. Sastoji se od linearnog niza od tri nodula koji su međusobno povezani tankom niti za koju se procenjuje da je prečnika 8 – 15 Angstroma. Reč je o glikoproteinu koji se sintetiše u jetri i ima značajnu ulogu u stvaranju krvnih ugrušaka. Tokom normalne koagulacije krvi u ljudskom organizmu, koagulaciona kaskada aktivira zimogenski protrombin pretvarajući ga u serinsko proteazni thrombin. Trombin zatim transformiše rastvorljivi fibrinogen u nerastvorljiva fibrinska vlakna. Ova vlakna se zatim međusobno ukrštaju uz pomoć faktora XIII kako bi se formirao krvni ugrušak tamo gde za njim postoji potreba.
Urođeni nedostatak fibrinogena ili poremećaj u funkciji fibrinogena može dovesti do krvarenja ili tromboembolijskih komplikacija, a može biti i bez klinički vidljivih patoloških nalaza. Stečeni nedostatak javlja se nakon hemodilucije, gubitka krvi i/ili velikog utroška fibrinogena usled povrede, tokom nekih faza diseminovane intravaskularne koagulacije (DIC), ali i kod sepse. Kod pacijenata sa nedostatkom fibrinogena, saniranje krvarenja može se postići davanjem sveže smrznute plazme (FFP), krioprecipitata (deo plazme bogat fibrinogenom) ili davanjem koncentrata fibrinogena.
Zašto se meri nivo fibrinogena?
Fibrinogen može da bude značajan u utvrđivanju defekata u stvaranju ugrušaka i često se koristi kada drugi testovi koagulacije (npr. protrombinsko vreme, tromboplastinsko vreme, aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme) ne mogu dati precizne rezultate. Nivoi fibrinogena mogu se meriti u venskoj krvi. U određenim okolnostima, fibrinogen se meri na uzorcima plazme obrađene natrijum citratom u laboratoriji, međutim takođe je moguće izvršiti i analizu kompletnog uzorka krvi upotrebom tromboelastometrije (funkcija krvnih pločica je inhibirana citohalasinom D). Između ostalog, viši nivoi se mogu povezati is a kardiovaskularnim oboljenjima i mogu biti povišeni i kod bilo kog oblika zapaljenja, budući da je reč o proteinu akutne faze; na primer, posebno je očigledan u gingivalnom tkivu tokom početne faze paradontopatije. Nivoi fibrinogena rastu u trudnoći u proseku za 4.5 g/l, u poređenju sa prosečnim 3 g/l kod žena koje nisu u drugom stanju.
Normalni nivo fibrinogena iznosi od 200 do 400 mg/dL. Međutim, ove vrednosti zavise i od laboratorije i metoda koji se koriste za analizu. Nefizološki rezultati mogu da se dobiju i kada telo koristi velike količine fibrinogena kao na primer kod diseminovane intravaskularne koagulacije (DIC), ili zbog nedostatka fibrinogena koji može biti urođen ili kasnije stečen. Ostali uzroci poremećaja u nivou fibrinogena mogu biti razaranje fibrina (fibrinoliza) ili usled prekomernog krvarenja (hemoragija).
Uzimanje uzorka za analizu
Uzimanje uzorka za analizu obično se obavlja u zdravstvenoj ustanovi u jutarnjim časovima. Nije potrebno obaviti posebne pripreme pred testiranje. Lekar će vas obavestiti da li je preporučljivo jesti pre davanja krvi na analizu. Trebalo bi da obavestite lekara o svim lekovima koje trenutno uzimate budući da oni mogu da utiču na rezultate testiranja.
Da li je testiranje bolno i štetno?
Testiranje nije ni bolno ni štetno. Pacijent može da oseti lagani ubod prilikom ulaska igle u ruku tokom procesa vađenja krvi za analizu.
Kako se izvodi testiranje?
Testiranje se sastoji od uzimanja krvi za jednostavnu analizu.
