Uvod: Benigna pbpljenja donjih partija uretera dele se u dve klase:
Kongenitalni poremećaji (stenoza urinarnog trakta, megaureter, vezikouretralni refluks, ureterokela)
Stečene bolsti (jatrogena uretralna stenoza bilo postoperativno ili nakon radioterapije, inflamatornog uzroka, spoljašnja kompresija, retroperitonealna fibroza)
Kongenitalni megaureter jest kongenitalna dilatacija ((> 7 mm) uretera. U određenim slučajevima megaureter je asimpotmatski. Ipak, mogu biti prisutni bubrežni bolovi udruženi sa prisustvom infekcije i groznice (pijelonefritis). Prisutni megaureter može biti refluksnog tipa u slučaju kada dozvoljava regurgitaciju mokraće iz mokraćne bešike ka ureteru tkom mikcije, ili nezavisno od nje. Ultrazvučne metode, intavenska urografija ili retrogradna cistografija dostupne su metode u cilju evaluacije dilatacije.
Vezikouretralni reluks jeste patološko stanje sa postojanjem regurgitacije urina iz mokraćne bešike u ureter, te u većini slučajeva, može dostići bubreg. Klinički se manifestuje rekurentnim urinarnim infekcijama i pijelonefritisom.
Stečena uretralna stenoza može nastati iz različitih uzroka. U većini slučajeva, prisutne su sekundarne jatrogene lezije kao posledica hirurških i endoskopskih procedura ili radijacione terapije.
Kako se šire bolesti uretera?
Megaureter predstavlja oko 6-10% svih kongenitalnih abnormalnosti urinarnog trakta, sa incidencom vezikouretralnog refluksa od 1%. Oba stanja predominantno se javljaju kod dece.
Sve veća primena endoskopskih metoda, kao i proširenost indikacija za njihovu upotrebu kod oboljenja gornjih urinarnih puteva, rezultuje povećanom frekvencom pojave stečene uretralne stenoze.
Ipak, upotrebom modernih endoskopskih instrumenata, incidence jatrogenih uretralnih stenoza nakon ureterorenoskopije je oko 1%. Čest uzrok jatrogenih uretralnih stenoza ili povreda jesu operacije na ginekološkim organima (histerektomija).
Kako se leči kongenitalni megaureter ?
Kongenitalni megaureter nije moguće izlečiti primenom medikamnetozne terapije, te je neophodna korektivna hirurška procedura u prisustvu bola i/ili oštećenja renalne funkcije.
Indikovana procedura naziva se vezikouretralna reimplantacija, i podrazumeva odvajanje prekomernog tkiva uretera od mokraćne bešike i ponovnu reimplantaciju. Nakon toga, uspostavlja se fiziloški kalibar (dijametar) uretera, koji se suturira za mokraćnu bešiku. U prošlosti, ova procedura izvodila se klasičnim pristupom, dok se sada mahom vrši laparoskopsi robot-asistiranim načinom.
Šta se dešava tokom vezikouretralne reimplantacije?
Operacija se vrši minimalno invazivnim robotskim tehnikama zahvaljujući Da Vinči robotičkom sistemu. Upotreba robot tehnologije (uveličanje vidnih funkcija, veća mogućnost manipulacije instrumenata, eliminacija tremora) dozvoljava postizanje veće preciznosti tokom plasiranja sutura između mokraćne bešike i uretera.
Porcedura zahteva upotrebu 3 operativne sonde manje od 1 cm, i četvrte dijametra od 1.5 cm. Inicijalno, procedura omogućava separaciju uretera od mokraćne bešike kao i posledičnog uklanjanja ekscesivnog tkiva. Kasnije, uspostavlja se fiziološki kalibar duktusa, koji se potom suturira za zid mokraćne bešike.U cilju adekvatnog zarastanja sutura neophodno je adekvatno pozicioniranje uretera kao i katetera manjeg kalibra koji jednim krajem završava u bubregu, a donjim krajem u mokraćnoj bešici. Kateter nije vidljiv spolja, a uklanja se mesec dana nakon operacije. Vreme trajanja ove procedure iznosi oko 2 sata.
U daljem postoperativnom toku, neophodno je da protekne u proseku oko 4 dana da bi se ekstirpirao mokraćni kateter kao i plasirani drenovi tokom operacije.
Kako ću se osećati nakon vezikouretralne reimplantacije ?
Cilj ove hirurške procedure jeste rešavanje postojećih opstruktivnih tegoba urinarnog sistema tokom protoka ka bubregu (kolike, rekurentne infekcije) kao i očuvanje bubrežne funkcije izbegavanjem vezikouretralnog refluksa.
Na koji način će se sprovoditi postoperativna kontrolna ispitivanja?
Naš operativni protocol omogućava postoperativnu evaluaciju 30 dana nakon operacije uvidu prgleda krvi, analize urina, urinokulture kao i ultrazvuka abdomena i uklanjanja uretralnog katetera. Svi dalji kontrolni testovi podrazumevaju upotrebu ultrazvuka tri i šest meseci nakon hirurškog zahvata.
Kako se leče jatrogene stenoze?
Jatrogene (akcidentalne) stenoze uretera, kao i druga ureteralna suženja ne reaguju na primenjenu medikamentoznu terapiju već zahtevaju primenu korektivne hirurgije. Dostupne hirurške metode podrazumevaju endoskopsku inciziju, bez klsičnih hirurških rezova ili primenu robotske ili otvorene hirurgije na delu uretera sa suturiranjem dve uretralne vijuge. U daljem toku, vrši se plastično pozicioniranje uretera kreiranjem uretero-uretralnih anastomoza, koje se sastoji od sekcije i uklanjanja sužene porcije uretera sa ciljem omogućavanja korektnog protoka urina. Na kraju operacije, vrši se sutura rezidualnih krajeva duktusa.
Kako se izvodi pozicioniranje plastičnog uretera kreiranjem ureteri-uretralnom anastomozom?
Operacija se vrši minimalno invazivnim robotskim tehnikama zahvaljujući Da Vinči robotičkom sistemu. Upotreba robot tehnologije (uveličanje vidnih funkcija, veća mogućnost manipulacije instrumenata, eliminacija tremora) dozvoljava postizanje veće preciznosti tokom plasiranja sutura između mokraćne bešike i uretera.
Porcedura zahteva upotrebu 3 operativne sonde manje od 1 cm, i četvrte dijametra od 1.5 cm. Inicijalno, procedura omogućava separaciju uretera od mokraćne bešike kao i posledičnog uklanjanja ekscesivnog tkiva. Kasnije, uspostavlja se fiziološki kalibar duktusa, koji se potom suturira za zid mokraćne bešike.U cilju adekvatnog zarastanja sutura neophodno je adekvatno pozicioniranje uretera kao i katetera manjeg kalibra koji jednim krajem završava u bubregu, a donjim krajem u mokraćnoj bešici. Kateter nije vidljiv spolja, a uklanja se mesec dana nakon operacije. Vreme trajanja ove procedure iznosi oko 2 sata.
U daljem postoperativnom toku, neophodno je da protekne u proseku oko 4 dana da bi se ekstirpirao mokraćni kateter kao i plasirani drenovi tokom operacije.
Naši rezultati
· http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21459508
