Displazija kuka je medicinski termin kojim se označava iščašenje kuka odnosno nepotpuna pokrivenost gornjeg dela butne kosti zglobnom čašicom. Kada gornji deo butne kosti parcijalno ili potpuno ispadne iz ležišta u zglobnoj čašici dolazi do parcijalne ili potpune dislokacije kuka.

Najveći broj slučajeva displazije kuka je kongenitalno oboljenje – što znači da se ljudi obično rađaju sa tim. Zbog toga je bitno proveriti stanje kukova novorođenčadi kako bi se na vreme uočio ovaj defekt. Ukoliko se displazija kuka otkrije na vreme, u periodu od nekoliko nedelja nakon rođenja, može se skoro u potpunosti sanirati nošenjem proteze za kuk.

Displazija kuka koja se dijagnozira deci starijoj od dve godine ne može se korigovati nošenjem proteze, već zahteva operaciju kojom će se butna kost potpuno ubaciti u ležište zglobne čašice.

Blaži slučajevi displazije kuka često nemaju nikakve simptome i pojave se tek u pubertetu kada dolazi do naglog rasta kostiju. Ovo kongenitalno oboljenje može oštetiti hrskavicu koja se nalazi unutar zgloba ukoliko se ne leči. Takođe može izazvati propadanje labruma, mekog hrskavičnog tkiva koje se nalazi na unutrašnjim zidovima zglobne čašice. Propadanje i oštećenje ovog tkiva naziva se labralno cepanje.

 

Simptomi

Simptomi displazije kuka mogu značajno varirati u zavisnosti od starosti pacijenta. Kod novrođenčadi displazija kuka se uglavnom uočava prilikom menjanja pelena, kada roditelji primete da je jedna noga duža od druge i jedan kuk fleksibilniji od drugog. Kod dece koja tek počinju da hodaju javlja se šepanje i posrtanje. Displazija koja se javi kod adolescenata i odraslih manifestuje se akutnim bolom u preponama i osećaju nestabilnosti kuka, najčešće za vreme fizičke aktivnosti. Može doći i do pojave intenzivnog bola koji je obično znak osteoartritisa ili labralnog cepanja.

 

Uzroci

Svi zglobovi  u telu ploda sačinjeni su od hrskavičnog tkiva. U poslednjim mesecima pred porođaj dolazi do okoštavanja ovok tkiva čime se ono pretvara u kosti. Gornji deo butne kosti i zglobna čašica savršeno pristaju jedno u drugo, i procesom okoštavanja stvara se funkcionalan zglob.

Ukoliko dođe do sužavanja prostora unutar materice, može doći do pomeranja ili ispadanja gornjeg dela butne kosti iz čašice zgloba. Ukoliko je čašica prazna ili kost pomerena, prilikom okoštavanja dolazi do stvaranja praznine u zglobu kuka ili stvaranja plitke čašice zgloba.

Faktori koji mogu uticati na smanjivanje prostora unutar materice su:

·         Veliki plod

·         Nedovoljna veličina materice – prilikom prve trudnoće

·         Nepravilan položaj ploda u materici

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od displazije kuka su:

·         Pol – češći je kod beba ženskog pola

·         Genetska predodređenost

·         Karlični položaj ploda u materici

·         Deformiteti stopala ploda

Komplikacije

Ukoliko se ne leči na vreme, displazija kuka može izazvati labralno cepanje i povećati rizik od nastajanja osteoartritisa u defektnom zglobu.