Dilativna kardiomiopatija je bolest kada je srčani mišić oštećen. Posledica ovog oštećenja je uvećano srce.
Srce ne može efikasno da pumpa krv bez zdravog mišića. Kod dilativne kardiomiopatije, mišići zida srca postanu oštećeni. Oštećeni mišić se isteže, zbog čega srce postaje veće. Oslabljen i uvećan srčani mišić ima slabiju funkciju ispumpavanja, što može dovesti do hroničnog otkazivanja srca.
Dilativna kardiomiopatija je češća kod muškaraca i ljudi starijih od 45 godina.
Simptomi
Simptomi Dilativne kardiomiopatije nisu očigledni u slučajevima blagih oblika te bolesti. Kada se pojave, obično se razvijaju postepeno, u periodu od nekoliko godina, i to su:
Umor
Kratak dah
Lupanje srca
Otečeni članci
Kako bolest napreduje, srce pumpa krv manje i manje, i simptomi kao što je gušenje se mogu pogoršati.
U slučaju uvećanog srca, srčani zalisci se mogu isdužiti; u ovom slučaju oni mogu da počnu da ispuštaju krv i to može da izazove hronični nepravilan rad srca ili aritmiju. U slučajevima kada je pretkomora i komora ne mogu da se isprazne potpuno jer su prevelike, mogu se formirati krvni ugrušci, koji mogu da se oslobode i blokiraju bilo koji krvni sud.
Uzroci
Uzrok dilativne kardiomiopatije je nepoznat. Ovde, nekoliko uzroka mogu biti pomenuti koji oslabljuju ili proširuju levu komoru. To su:
Alkohol
Autoimuna bolest
Viralne infekcije
Lekovi za lečenje kancera
Urođeni srčani defekti
Genetika
Bolest koronarne arterije
Visok krvni pritisak
Dijabetes
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizike za razvoj dilativne kardiomiopatije su:
Alkohol
Srčani udar
Visok krvni pritisak
Lekovi za lečenje kancera
Viralne infekcije
Prekomerna gojaznost
Druga stanja kao što su: tiroidna bolest, dijabetes, sarkoidoza, hemokromatoza autoimunih bolesti, kao što je lupus
Neuromišićni poremećaji
Infekcija HIV-om
Komplikacije
Komplikacije dilativne kardiomiopatije su:
Aritmija
Otkazivanje srca
Regurgitacija srčanog zaliska
krvni ugrušci
iznenadni zastoj srca
Prevencija
Prevencija dilativne kardiomiopatije se fokusira na vođenju zdravog načina života. Ovo uključuje: zdravu ishranu, normalnu težinu, vežbanje, život bez cigareta, umereno korišćenje alkohola. Sve ove mere mogu se koristiti da se umanji efekti bolesti.
