Dalekovidost (hiperopij) predstavlja čest poremećaj vida u kome osoba ne vidi jasno udaljene objekte, dok su bliži predmeti mutni.
Stepen dalekovidosti utiče na sposonost fokusiranja. Osobe sa ozbiljnim stepenom dalekovidosti mogu jasno videti samo objekte na većoj udaljenosti, dok osobe sa srednjim stepenom dalekovidosti mogu jasno videti bliže objekte.
Dalekovidost je najčešće prisutna po rođenju i naslednog je karaktera. Poremećaj može biti kontrolisano primenom naočara ili kontaktnih sočiva. Alterantivni metod jeste operativni zahvat.
Simptomi
Znaci dalekovidosti uključuju:
Bliži objekti koji deluju zamućeno
Potreba da se zažmiri prilikom pogleda radi dobijanja jasnije slike
Naprezanje očiju uz osećaj pečenja i bola u i oko očiju
Opšti osećaj diskomfora ili glavobolja nakon produženog čitanja, pisanja, crtanja, rada na kompjuteru)
Uzroci
Oči poseduju dva dela koji fokusiraju sliku:
Kornea (prednja povrpina očiju)
Sočivo (struktura unutar očne jabučice koja menja oblik u cilju pomaganja fokusiranja na objekat)
Kod normalno oblikovanog oka, svaka struktura uključena u fokusiranje poseduje savršeno glatku kurvaturu (krivinu). Kornea i sočivo sa precizno krivinom pelamaju (refrakcijom) dolazeće zrake svetlost iu cilju kreiranja oštre slike.
Refraktivna greška
U slučaju da kornea ili sočivo nisu podjednako zakrivljeni, svetlosni zraci se neće prelamati adekvatno te nastaje refraktivna greška. Dalekovidost je jedan tip refraktorne greške i rezultat je preslabog zakrivljenja kornee ili u slučaju kraćeg dijametra jabučice. Usled toga, svetlost se fokusira iza retine, što rezultuje u zamućenom izgledu objekata.
Druge refraktivne greške
Kratkovidost (miopija): preveliki stepen zakrivljensot ikornee ili veći dijametar oka sa posledičnim stvaranjem zamućenih objekata (slike).
Astigmatizam: oštrija zakrivljenost kornee ili sočiva sa posledičnim stvaranjem zamućenih objekata (slike).
Komplikacije
Komplikacije udružene sa dalekovidošću
Ukrštene oči
Redukovan kvalitet života
Naprezanje i glavobolje
Narušena sigurnost u toku vožnje ili rukovanjem mehaničkom opremom
Prevencija
Dalekovidost se ne može prevenirati, ali se sledeće mere mogu primeniti u cilju zaštite očiju i vida:
Redovni pregledi
Kontrola hroničnih poremećaja (dijabetes i hipertenzija mogu uticati na vid)
Prepoznavanje simptoma (iznenadan gubitak vida na jedno oko, zamagljen vid, odbljesci svetla, crne tačke, halooi ili dugine boje)
Zaštita očiju od sunčeve svetlosti (ultraljubičastog zračenja)
Pravilna ishrana
Prestanak konzumacije duvana
Nošenje protektivnih naočara u cilju poboljšanja vidne oštrine
Rad pod adekvatnim svetlom.
