Čarg-Štrausov sindrom (ČŠS), takođe poznat i kao Eozinofilna granulomatoza, jedan je od mnogih oblika vaskulitisa, kojeg odlikuje zapaljenje krvnih sudova. Ovo zapaljenje može da ograniči protok krvi do vitalnih organa i tkiva, čime može da uzrokuje njihovo trajno oštećenje. ČŠS se javlja kod pacijenata koji imaju astmu ili su imali alergiju, i odlikuje se zapaljenjem krvnih sudova pluća, kože, nerava i abdomena.

 

Simptomi

ČŠS je bolest čiji simptomi dosta variraju i kod nekih osoba oni mogu biti blagi, dok kod drugih ti simptomi mogu biti izuzetno teški i mogu čak ugroziti život pacijenta. ČŠS dovodi do groznice, umora, gubitka težine, upale sinusa i nosnih šupljina kod osoba koje imaju astmu. Ponekad može doći do poboljšanja same astme, dok se ovaj sindrom sa druge strane pogoršava. Kašalj, kratak dah, bolovi u grudima mogu da se jave kada su pluća pogođena oboljenjem, dok se na ekstremitetima mogu javiti izrasline. Dijareja i bol u stomaku mogu se javiti zbog upale krvnih sudova u abdomen. Takođe može doći do zapaljenja bešike i prostate.

Postoje tri stadijuma ČŠS, svaki od njih ima svoje znake i simptome, ali se ne razvijaju sve tri faze kod svake osobe, niti se ispoljavaju istim redosledom. Ovi stadijumi su:

Alergični stadijum, koji može dovesti do:

Astme;

Polenske groznice;

Bola u sinusima i upali.

Stadijum hipereozinofilije može da obuhvata:

Groznicu;

Gubitak apetita;

Gubitak težine;

Astmu;

Umor;

Kašalj;

Bol u  stomaku;

Krvarenje u gastrointestinalnom traktu.

Vaskulitični stadijum obuhvata:

Osip ili rane na koži;

Otok i bol u zglobovima;

Jaku bol, utrnulost i osećaj golicanja u rukama i stopalima;

Jaku bol u stomaku;

Dijareju, mučnina i povraćanje;

Kratak dah zbog astme ili srčana insuficijencija usled zakrčenja krvnih sudova;

Hemoptiziju (iskašljavanje krvi);

Bol u grudima;

Nepravilni srčani ritam;

Hematuriju.

 

Uzroci

Budući da je sam ČŠS retka bolest, njen uzrok još uvek nije poznat, ali obuhvata abnormalnu preteranu reakciju imunog sistema kod osobe koja ima astmu. U svakom slučaju, da li ona sama dovodi do pojave bolesti, ili pogoršanje, odnosno postojanje teškog oblika astme dovodi do povećane sklonosti ka razvijanju ČŠS još uvek nije poznato.

Takođe je verovatno da je posredi i preterani odgovor, odnosno reakcija imunog sistema izazvana kombinacijom gena i faktora spoljašnje sredine. Umesto da imuni sistem jednostavno štiti organizam od bakterija i virusa, on reaguje preko svake mere i napada sopstvena zdrava tkiva, organe i dovodi do širenja zapaljenja.

Kod nekih osoba ČŠS se javio nakon upotrebe određenog leka protiv astme po imenu montelukast, ili nakon prelaska sa oralne upotrebe sistemskih steroida na lekove na bazi steroida koji se uzimaju inhalacijom. Bilo kako bilo, nije dokazana jasna povezanost između ČŠS i nekog od lekova.

 

Komplikacije

ČŠS može da pogodi mnoge organe, uključujući pluća, kožu, gastrointestinalni sistem, bubrege, mišiće, zglobove i srce. Bez lečenja, ova bolest može imati fatalni ishod. Komplikacije zavise od organa koji su zahvaćeni bolešću:

Oštećenje perifernog nervnog sistema;

Ožiljci na koži;

Bolest srca; ili

Oštećenje bubrega.

 

Faktori rizika

Mogući faktori rizika za pojavu ČŠS obuhvataju starosnu dob (tačnije, više se javlja kod ljudi starijih od 45 godina) kao i kod osoba sa problemima sa astmom i gornjim disajnim putevima.