Centralni nervni sistem deo je nervnog sistema u ljudskom telu i sastoji se od mozga i kičmene moždine. Centralni nervni sistem zauzima najveći deo nervnog sistema i utiče na pokretanje svih delova tela. Pruža se duž sredine tela i nalazi se u telesnoj duplji. Mozak se nalazi u lobanji, dok se kičmena moždina nalazi u kičmenoj šupljini.
Šta je centralni nervni sistem?
Centralni nervni sistem deo je nervnog sistema i sastoji se od mozga i kičmene moždine.
Mozak
Mozak zapravo predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz nekoliko različitih delova, i to velikog ili prednjeg mozga, međumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produžene moždine. Mozak je najsloženiji deo ljudskog tela. Smešten je u lobanjskoj čauri i obavijen je moždanim opnama. U mozgu se nalaze dve vrste ćelija – nervne i glijalne. Nervne ćelije, odnosno neuroni, razlikuju se od ostalih ćelija u ljudskom telu po tome što mogu da sprovode nervne impulse do drugih delova tela, kao i da primaju impulse koji dolaze do mozga. U mozgu se razlikuju tamniji i svetliji delovi – tamniji deo mozga predstavlja sivu masu koja je uglavnom izgrađena od nervnih ćelija, dok su svetli delovi bela masa, koju čine aksonski produžeci nervnih ćelija. Siva masa nalazi se na površini mozga, dok se bela nalazi u njegovoj unutrašnjosti.
Prednji mozak se takođe sastoji iz nekoliko različitih delova, i to talamus, metatalamus, epitalamus, subtalamus, hipotalamus i treća moždana komora. U hipotalamusu nalazi se endokrina žlezda hipofiza koja kontroliše telesne procese poput rasta, krvnog pritiska, funkcije polnih organa, metabolizma, trudnoću, porođaj, lučenje mleka i rad drugih endorkinih žlezda. Osim moždane kore, moždanih komora, mirisnog mozga i bazalne ganglije, u velikom mozgu se takođe nalaze i delovi limbičkog sistema. Limbički sistem obavija se oko moždanog stabla i nalazi se ispod kore mozga. Najvažniji delovi ovog sistema su bademasto telo i hipokampus.
Kičmena moždina
Kičmena moždina deo je centralnog nervnog sistema koji se nalazi u kičmenom kanalu koji je nastao spajanjem niza kičmenih pršljenova. Kičmena moždina organ je cilindričnog oblika u čijoj se sredini nalazi centralni kanal, sa čije obe strane prolaze segmentalno raspoređeni nervi. U kičmenoj moždini raspored sive i bele mase obrnut je u odnosu na veliki mozak. U kičmenoj moždini bela masa se nalazi spolja, dok se siva nalazi unutra. Iz kičmene moždine polazi 31 par moždanih nerava koji prenose signali u oba smera. Belu masu kičmene moždine čine uzlazna i silazna nervna vlakna, zbog čega je kičmena moždina centar za mnoge proste reflekse u telu.
Koja je funkcija centralnog nervnog sistema?
Centralni nervni sistem predstavlja mesto u telu gde se sakupljaju informacije koje dobavlja periferni nervni sistem. Ove informacije prerađuju se sortiraju u centralnom nervnom sistemu, nakon čega se biraju informacije na osnovu kojih će se slati impulsi u perferni nervni sistem.
Mozak procesuira i interpretira informacije koje dobija iz kičmene moždine. Zahvaljujući ovoj funkciji mozak je jedan od najbitnijih organa u ljudskom telu jer je zadužen za održavanje skoro svih telesnih funkcija, uključujući pokrete, osećanja, mišljenje, pamćenje i kontrolisanje i svesnih i nesvesnih pokreta tela. Neki refleksni pokreti vrše se zahvaljujući kičmenoj moždini, i ne zahtevaju nikakvu podršku mozga.
Siva masa od koje je sačinjen spoljašnji deo mozga odgovorna je za kontrolisanje najvećeg broja voljnih pokreta. Pored toga, siva masa kontroliše jezik, čula, um i pamćenje. U zavisnosti od toga koju funkciju vrše, razlikuje se nekoliko različitih delova korteksa i to motorni korteks, somatosenzorni korteks, vizuelni korteks i auditorni korteks.
Svaki deo mozga zadužen je za obavljanje različitih funkcija u telu. Talamus je najveći deo međumozga, i predstavlja parnu strukturu jajastog oblika koja je zadužena za prenošenje senzornih informacija. Hipotalamus se nalazi ispod talamusa i učestvuje u kontroli funkcije kardiovaskularnog sistema i regulaciji telesne temperature. Pored toga, hipotalamus je zadužen i za kontrolisanje unosa hrane i tečnosti, apetita, i cirkadijalnog ritma. U hipotalamusu se nalazi hipofiza koja luči hormone koji omogućavaju normalno funkcionisanje drugih žlezda u telu. Osim toga, hipofiza kotroliše rast, krvni pritisak, metabolizam i funkciu polnih organa.
Mali mozak deo je mozga koji se nalazi u potiljačnom delu lobanje, i zadužen se za održavanje ravnoteže i stava tela, kao i preciznog vršenja voljnih pokreta. Iako mali mozak nema mogućnost pamćenja, on vrlo uspešno precizira i ispravlja zadatke koje veliki mozak zada skeletnim mišićima.
Kičmena moždina je sprovodnik nadražaja u pravcu mozga, jer se u njoj nalaze ulazna nervna vlakna. Pored toga, kičmena moždina sprovodi i impulse koji se šalju od mozga, jer se u njoj sadrže i silazna vlakna. Osim sprovođenja nervnih impulsa, u kičmenoj moždini takođe se nalaze centri različitih refleksa, i to centar osnovnih refleksa (savijanje i opružanje mišića udova), mišićni tonus, vazomotorni refleks, refleksi mokrenja i defekacije, kao i seksualni refleksi.
