Bulimia Nervosa, često zvana bulimija je ozbiljan poremećaj u ishrani koji može biti opasan po život. Osobe koje imaju bulimiju pokušavaju da kontrolišu svoju težinu tako što ograničavaju unos hrane, zatim se prejedaju nekontolisano, i na kraju se rešavaju viška kalorija na nezdrav način, tako što nateraju sebe da povraćaju ili uzmu laksative. Bulimija se može kategorisati na dva načina:

Purgativna bulimija: stalno povraćanje ili korišćenje laksativa kako bi se sprečilo dobijanje kilograma.

Nepurgativna bulimija: post, stroga dijeta ili prekomerno vežbanje kako bi se sprečilo dobijanje kilograma.

Osobe koje pate od bulimije se obično osećaju krivima ili postiđeni kada jedu jer se boje da će ih to udebljati. Zbog toga oni tajno očiste sebe. Buimija može biti veoma teška za lečenje; međutim, sa pravilnom terapijom, može se sve vratiti na normalno.

 

Simptomi

Mogući znaci i simptomi bulimije mogu uključiti:

Strah od dobijanja kilograma

Strah od nemogućnosti kontrole unosa hrane

Preokupiranost težinom tela i oblikom

Samovoljno povraćanje ili prekomerno vežbanje

Korišćenje laksativa, diuretika ili klistira

Ograničavanje kalorija ili izbegavanje neke hrane

 

Većina osoba sa bulimijom imaju normalnu težinu ili malo više kilograma zbog čega drugim nije jasno da nešto nije u redu. Mogući znaci mogu biti:

Zabrinutost ili žaljenje na višak kilograma

Nezadovoljstvo svojim telom

Kada neko neće da izađe napolje

Prekomerno vežbanje

Ranice ili ožiljci na ručnim zglobovima ili šakama

Odlazak u toalet odmah posle jela

Nekontrolisani unos hrane

 

Uzroci

Tačan uzrok bulimije nije poznat. Mnogi faktori su mogući izazivači poremećaja u ishrani kao što su emocionalni zdravlje, pritisak vršnjaka, moguća genetska povezanost, psihički problemi i drugi

 

Faktori rizika

Faktori koji su povezani sa povećanim rizikom od bulimije su:

Ako ste ženskog roda

Godine (kasni tinejdžersko ili rano odraslo doba)

Genetske veze

Ako ste bili preterano gojazni kao dete

Psihički i emotivni problemi (loša slika o sebi, stres, dosada, drugi)

Pritisak vršnjaka

Pritisak na poslu ili zbog sporta

 

Komplikacije

Komplikacije kod bulimije mogu uključiti:

Probleme sa srcem

Oštećene zube ili desni

Dehidratacija

Konstipacija

Neregularni menstrualni ciklus

Zloupotreba droga ili alkohola

Anksioznost i depresija

Oticanje vrata

Samoubistvo

 

Lečenje

Prvi korak u lečenju je da se prepozna problem. Najefikasnije lečenje je kombinacija psihoterapije sa antidepresivima.

Psihoterapija: terapija razgovorom ili savetovanje. Obično uključuje razgovor o povezanim problemima koji mogu da dovedu do ovog stanja.

 

Tri tipa psihoterapije uključuju:

Kognitivna bihejvioralna terapija: kako biste razmeli nezdrave, negativne stavove i zamenili ih onim zdravim, pozitivnim.

Porodična terapija: kako bi pomogli porodici da se nosi  sa problemima koje bulimija izaziva u toku razvoja tinejdžera i u porodici generalno.

Interpersonalna psihoterapija: kako bi se poboljšala komunikacija i sposobnosti za rešavanje problema sa bliskim osobama.

 

Drugi tipovi terapija uključuju:

Plan ishrane kako bi se ustanovila normalne navike i dobra ishrana

Regulisanje stresa

Uzimanje lekova kao što je fluoksetin (prozak) da bi se smanjili simptomi bulimije

Hospitalizacija ukoliko je to neophodno

 

Prevencija

Nekoliko saveta za sprečavanje bulimije uključuju:

Vraćanje zdrave slike o telu

Razgovor sa pedijatrom kako bi ukazao na rane pokazatelje problema sa ishranom i sprečio njihov razvoj

Razgovor podrške sa prijateljem ili voljenom osobom o ovim problemima koji mogu da dovedu do poremećaja u ishrani.